Деценије скрнављења Храма Христа Спаса у Приштини слика живота Срба на КиМ

Недовршени Храм Христа Спаса у Приштини је у ауторском тексту Гуракуч Кучи између осталог означио као спорну грађевину, а не заштићено верско наслеђе. Нагласио је да је у питању објекат изграђен како би се пројектовала српска моћ над јавним простором, нормализовала репресија и наметнуо нови историјски наратив.

Кроз тај храм се преламају готови сви проблеми Српске православне цркве и српског народа на Косову и Метохији.

Правни саветник Епархије рашко-призренске Александар Радовановић каже да је тај храм један од ретких објеката на КиМ који и пре и након рата има апсолутно све дозволе које су потребне.

"У процес изградње Храма се ушло негде 1991. године, до 1993. године је трајало само прибављање документације. Након тога Храм је остао да буде уписан и после бројних покушаја и у приштинском катастру. Апсолутно је власништво СПЦ и целокупну ту документацију смо доставили и међународној заједници тако да су и они апсолутно упућени у ситуацију. Тако да, на основу свега овога, да сад не замарам техничким детаљима, Храм је апсолутно легалан и по, да кажем, косовском законодавству и по нашем законодавству и то је један од разлога што и даље стоји", истако је Радовановић.

Каже да не постоји, нити може да постоји било каква правоснажна судска одлука која би оспоравала власништво Српске православне цркве.

Радовановић каже да су постојали бројни покушаји да се то власништво оспори, али да се у томе није успело.

Правни саветник Епархије рашко-призренске каже да је тужба одбачена 2017. године и да се сада води други поступак.

"Не могу да коментаришем тај други поступак због тога што он и даље траје, али с обзиром на то да сам имао увид у аргументацију ове друге стране, апсолутно сам сигуран да ћемо и даље да добијемо поступак", уверен је Радовановић.

Илустровао је ситуацију у којој живи и ради Епархија рашко-призренска.

"Један универзитет тужи једну верску организацију да сруши свој верски објекат за који поседује сву документацију и који је легално катастриран. И то је у 2025. години", рекао је Радовановић.

Напади на Храм сваког месеца

Председник УНС-а Живојин Ракочевић, који живи на Косову и Метохији и обилази енклаве, наглашава да је Храм са сигурношћу највише нападани верски објекат у Европи.

"Не прође месец дана да се нека сила не окрене против тог храма", рекао је Ракочевић.

Каже да је дозволу и потпис за враћање земљишта СПЦ дао Албанац Хамди Вранићи, који је почетком 90. или 89. био председник Скупштине града Приштине.

"Његови најближи рођаци сада су предводници идеје да црква мора да нестане и да се сруши", рекао је Ракочевић.

Истиче да је су око Храма неколико пута тражене масовне гробнице, да је ту прекопавано земљиште, да је објекат нападан, а да су ту живели просјаци.

Ракочевић каже да је Српској православној цркви онемогућен приступ верском објекату јер је под новим кључем.

Брине га како је могуће да нико од заштитника људских права или неки човек који једноставно има идеје није стао испред Храма и рекао да одустану од тога.

"Нико из невладиног сектора, нико из албанске заједнице ко има погледе другачије на свет није проговорио и рекао – оставите тај храм на миру. То је Храм приштинских Срба, ту их је живело 40.000", каже Ракочевић.

Председник УНС-а каже да крст Храма Христа Спаса у Приштини, који је пројектовао Паја Крунић, сведочи и овог Васкрса да су у том граду живели Срби и да они имају права на тај град.

На крају крајева Храм Христа Спаса уз Храм Светог Николе чека 40.000 прогнаних Срба да му се врате. За ових 15-16 Срба, колико их тренутно има у Приштини, Храм је и у оваквом облику забрањен.

Ситуација у Вучитрну

Ракочевић каже да има нечега невероватног у отпору косовскометохијских Срба, јер они су се саживели са својом црквом.

Истиче да је уништени храм у центру Вучитрна, у ком од 1999. године нема ниједног Србина, на Цвети у недељу био до последњег места испуњен.

"Пун Вучитрнаца, који су врло аутохтона заједница, која није ту, али која живи животом свог града и живи животом оних сагорелих фресака", нагласио је Ракочевић.

Јуче у Вучитрну одржана је прва промоција неке српске књиге.

Како је све скрнављен Храм Христа Спаса у Приштини

Правни саветник СПЦ Александар Радовановић истакао је начине на који су привремене институције, али и друге иницијативе, до сада покушавале да оспоре легалност и власништво над Храмом Христа Спаса.

"Прво су покушали да га једноставно избришу из катастра, као што су својевремено урадили са земљом манастира Високи Дечани. Међутим, због тадашњих овлашћења које је међународна заједница имала, то им није успело", каже Радовановић.

Истиче да су се потом окренули другим методама и тај храм су претворили у незваничну депонију, "у незванични јавни тоалет".

"То наводно никоме није сметало у центру Приштине, што само говори да је све то било организовано. Постојали су алпинисти који су симболично заузели храм, једна певачица је у њему снимила један спот који је скаредан", рекао је правни саветник СПЦ.

Каже да је све трајало док епископ рашко-призренски, сада митрополит рашко-призренски СПЦ, није организовао акцију чишћења храма и замену браве.

"Проблем нису те институционалне активности које се обављују редовним путем, проблем су ти ванинституционални притисци којима смо стално изложени око храма", рекао је Радовановић.

Наглашава и притиске приштинског јавног мњења, јер се у приштинском јавном мњењу створила слика да се ради о цркви која је симбол Милошевићеве, како каже, репресије над Албанцима.

"Због тога су постале чак и идеје да се тај храм просто одузме од СПЦ и претвори се у неки политички музеј тог времена косовских Албанаца", рекао је Радовановић.

Истакао је да је митрополиту и свештенству неколико пута онемогућено да одрже верску службу у том храму.

Разговор са Александром Радовановићем и Живојином Ракочевићем у целости погледајте у видеу на почетку текста...