Хибридни производи од меса створени у Земуну – храна која чува и здравље и планету
Више од 50 научника и њихове колеге из 16 земаља на 15. међународном симпозијуму у организацији београдског Института за сточарство, анализира нове трендове у сточарској производњи. Институт је представио и своју "спин-оф компанију" за иновативне производе од меса.
Широм света научници покушавају да нађу решење за производњу што јефтиније хране, која је нутритивно вредна и безбедна.
Стручњаци Института у Земуну на тај захтев одговорили су оснивањем "спин-оф" компаније чији су производи засновани на спајању традиционалних производа од меса са иновативном, одрживом технологијом такозваних хибридних производа од меса.
Помоћник директора за науку у Институту за сточарство др Никола Станишић каже да су то производи који комбинују месо са биљним компонентама, у већем односу него што је то уобичајено.
"Такви производи имају смањену количину меса, самим тим, мањи угљенични отисак, а биљне компоненте ту пружају нутритивно задовољавање квалитета производа, уз задржавање карактеристичног укуса, мириса, текстура и изгледа на који су потрошачи навикли", објашњава др Станишић.
Ова производња је јефтинија и ослобађа мање угљен-диоксида, што је једна од најважнијих ставки за европске купце.
Из Земуна право на немачко тржиште
Две немачке компаније већ су купиле технологију развијену у Институту, чиме је испуњен задатак "спин оф" концепта – да споји знање и тржишне захтеве, те да преко привреде у буџет врати новац уложен у науку.
Никола Делић, директор Института за сточарство, каже да су на глобалном нивоу велики изазови, као што је повећање светске популације и потреба за производњом што веће количине квалитетне хране.
"Нови патогени уједно усмеравају пут науке. Институт је и главна одгајивачка организација за централну Србију која активно учествује, заједно са Министарством, у спровођењу мера када су у питању квалитетна приплодна грла", наводи Делић.
Ипак, и поред потребе за иновацијама у индустрији хране, у Институту за сточарство кажу да је будућност српске пољопривреде тј. сточног фонда у подстицају малих породичних фарми и развоју локалне заједнице у селима.
Коментари