Годишњица убиства Зорана Ђинђића

Ђинђић, дугогодишњи лидер Демократске странке, првак ДОС-а, прва личност промена 5. октобра 2000. године, имао је тада 50 година.

На позицији првог човека Владе Србије био је од 25. јануара 2001, када је заменио прелазни кабинет Миломира Минића образован крајем октобра 2000. године.

У политички живот ушао је у студентским данима, када је углавном имао радикално леве идеје. Био је активан у студентској организацији на Филозофском факултету и заинтересован за наслеђе анархизма.

Наводно му је посебно тада био близак Кропткин, анархиста, а потом и мислиоци Франкфуртске школе.  Зоран Ђинђић рођен је у Босанском Шамцу, 1. августа 1952. године. Отац, војно лице, тамо се налазио по захтевима службе. 

Десетак година живео је у Травнику, где је започео и средњу школу. Последња два разреда завршио је у Београду, у Деветој гимназији.

Уписао је потом студије филозофије на Универзитету у Београду. Биле су то године узбурканих студенстких активности, непосредно након догађања 1968. године. 

Успело му је да се наметне у Савезу студената Филозофског факултета.  Већ тада је привођен. Суђено му је у Љубљани новембра 1974. године. Шесторицу тада процесуираних студената избавио је притисак међународне јавности.

Наводно се немачки канцелар Вили Брант заузео за њега. Основне студије на Филозофском факултету у Београду завршио је 1974. године.

Даље усавршавање наставио је у Немачкој, у Франкфурту, па у Констанцу, где је докторирао 1979. године са тезом "Проблеми утемељења критичке теорије друштва", а ментор му је био Јирген Хабермас, један од најистакнутијих филозофа друге половине 20. века.

Oбнова Демократске странке

У Југославију се вратио 1989. године, када са групом од 12 интелектуалаца учествује у обнављању Демократске странке. Паралелно, бавио се бизнисом, мање или више успешно.  У то време, није се више заносио идејама радикалне левице, постао је углавном класичан грађански либерал.

Успело му је да се избори за челно место Демократске странке јануара 1994. године, уместо Драгољуба Мићуновића. На челу Демократске странке налазио се до смрти, марта 2003. године. Био је истакнути првак опозиције режиму деведесетих и предводио више политичких акција у борби против власти Слободана Милошевића.

Као један од челника коалиције "Заједно" 21. јануара 1997. године изабран је за градоначелника Београда, али је убрзо смењен вољом коалиционих партнера. Био је кључна личност политичких промена 2000. године, као шеф централног изборног штаба и координатор промотивне кампање Демократске опозиције Србије (ДОС) за савезне изборе 24. септембра 2000. године.

Амерички недељник "Тајм" је у септембру 1999. године уврстио Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума. Добитник је угледне немачке награде "Бамби" за 2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу је примио награду Фондације "Полак" за допринос развоју демократије у Србији. Аутор је више књига ("Субјективност и насиље", "Јесен дијалектике", "Југославија као недовршена држава", "Србија ни на истоку ни на западу") и низа филозофских и политиколошких есеја.

Бавио се такође превођењем, а посебно активно политичком публицистиком. Био је заступник идеје европских интеграција, уверен да је то најбољи пут за Србију, упркос бројним препрекама, не само у Србији. 

Атентат

Убијен је у атентату 12. марта 2003. године. Погођен је хицем у груди, у дворишту зграде Владе Србије, у 12.25 часова. Његов телохранитељ Милан Веруовић је том приликом тешко рањен. Убрзо потом је проглашено ванредно стање и покренута акција "Сабља", која је претходно већ била припремљена у оквиру намераваног обрачуна са организованим криминалом.

Тада су похапшени, а након троипогодишњег процеса и осуђени, чланови криминалне групе "Земунски клан", чији су припадници и сарадници били међу организаторима и извршиоцима убиства.

Међу извршиоцима су били и поједини припадници тадашње Јединице за специјалне операције, која је потом расформирана.

Према пресуди, Милорад Улемек Легија, који је осуђен на 40 година затвора, наредио је Звездану Јовановићу, припаднику ЈСО, да убије Ђинђића.