Преваранти су интелигентни и добри глумци - емпатија главно оружје

Најпознатија српска преваранткиња, "жена са сто лица", како су је звали, изашла је из затвора. Позивала се на политичаре из врха власти и узимала људима десетине хиљада евра како би им "завршила неки посао". Да ли се људи који изађу из затвора поново враћају истим делима и како да препознамо оне који нас варају?

Став и понашање превараната је можда и пресудно. Они су шармантни, знају како да придобију поверење других и сигурни су у оно што говоре.

Било је случајева да су јастук продали за 40 хиљада динара, а ћебе за 100 хиљада динара. Представљајући се лажно, једном суграђанину су обећали да ће му запослити рођака, ако плати 500.000 динара. Све су ово примери из претходних година. Дешава се да преваранти промене идентитет више пута за кратко време и тешко им је ући у траг. Науче да живе у таквом свету и да свакодневно размишљају на тај начин.

Професор Младен Милошевић, са Факултета безбедности, наводи да преваранти некад користе и наше позитивне особине, као што је саосећајност, јер су познати случајеви превараната који су прикупљали новац за наводно лечење детета.

„Дакле, изазивају нам саосећајност, емпатију, злоупотребљавају људске емоције и позитивне вредности које гајите да вас наведу да учините нешто на штету своје или туђе имовине“, каже др Милошевић.

Истраживања институција и удружења која се баве овом темом показују да је свака шеста особа старија од 65 година била жртва превараната.

Преваранти имају посебне црте личности, кажу психолози, они су често натпросечно интелигентни, лукави и одлични глумци. Такав профил личности најчешће се формира у детињству, тврде стручњаци.

Преваранти живе према уверењима из детињства

Психолог Јелена Милошевић објашњава да такве личности живе своје животе према уверењима која су формирали углавном када су били мала деца.

„Ако дете научи у породици да материјалне или нематеријалне ствари добија искључиво ако мора да слаже и изманипулише, некако затамни истину, онда ће тај образац понашања наставити да упражњава и као одрасла особа, јер ће тако научити да добија ствари“, истиче Милошевићева.

Пракса је показала да није мали број оних који се након одслужене затворске казне поново баве тим послом, иако су казне за њих строже.

„Несвесни су обрасци када особа стално понавља једно те исто са истим исходом, а овде је исход да буде ухваћена. Игра је психолошка по томе да та особа на крају потврди да је губитник“, додаје психолог Јелена Милошевић.

Професор Факултета безбедности, Младен Милошевић, наводи да нам преваранти обећавају неко добро и новчану корист која је несразмерна и остварује се у кратком временском року, те онда у жељи да нешто стекнемо, на начин који не одговара здравом разуму, упадамо у ту игру и наседамо на замку.

Преваранти свакодневно усавршавају начине како да најлакше манипулишу жртвама. Науче да увек кажу праву реч у право време и многи им поверују. За кривично дело превара предвиђене су новчана и казна затвора до десет година.