Улагања у нуклеарну енергију у замаху, али не изостају изазови – шта Србија може да уради

У свету је активно више од 420 нуклеарки и ове године производња нуклеарне енергије биће рекордна. То указује најновији извештај "Међународне агенција за енергетику" у којем се саветује да до краја деценије нукларне инвестиције треба дуплирати јер потрошња струје расте.

Научни сарадник у Институту "Никола Тесла" Ђорђе Лазаревић рекао је за РТС да ће услед растућих потреба за чистом енергијом, нуклеарна енергија као проверено чисти извор енергије бити све више разматрана и увођена у земљама где је то могуће.

"У прилог томе говори чињеница да се све више користе електрични аутомобили, вештачка интелигенција, дата центри, тј. да је потражња за енергијом све већа и већа, а у наредној деценији биће већа него икад пре, тако да ће нуклеарна енергија имати шансу да повећа проценат учешћа у добијању електричне енергије“, објашњава Лазаревић.

Експанзија улагања у изграду реактора – шта су изазови

Улагање у изградњу нових реактора је у експанзији. Више од 40 земаља планира да прошири нуклеарне капацитете, а тренутно се граде 63 нова реактора, највише у Кини, Америци, али и у Европи.

Говорећи о изазовима, Лазаревић каже да, када су у питању велике електране нове генерације, на Западу су често пробијани рокови за њихову изградњу, али и пројектована цена изградње – то је кључни изазов да се у будућности проблем превазиђе.

Када су у питању мали модуларни реактори, изазов је да се коначно са концепта пројеката пређе на изградњу малих модуларних реактора, који ће бити примамљивији јер су мања почетна улагања, и свешће се на приватне инвеститиоре.

Према његовим речима, велике традиционалне електране су наша реалност, оне се граде и уводе у погон.

Мале модуларне електране

Свет се све више окреће малим модуларним електранама, зато што су мања капитална улагања, подвлачи научни сарадник у Институту "Никола Тесла".

"Када се пројектује њихова цена по јединици произведне енергије, она није конкурентна са оном која би се добила великом електраном, поготову за прве електране које би се градиле. Тек када крену у масовну производњу, моћи ће да буду конкурентне великим, али тешко ће достићи ниво конкурентности. Међутим, њихова могућност лакшег упаривања са обновљивим изворима енергије је један од разлога што могу постићи на други начин конкурентност са великим традиционалним нуклеарним електранама", објаснио је Лазаревић.

Партнерства за нове нуклеарне инвестиције

Успостављање веза између држава које имају своје нуклеарне технологије и оних које би да прошире своје програме или да уведу нуклеарне електране се ради на глобалном нивоу. И то је позитивно, поготово када су у питању нови пројекти где земља може да се прикључи у фази развоја и да стекне знања која би сутра могла да примени приликом имплементације реактора, каже Лазаревић.

Он каже да партнерства постоје на западу - то су партнерства са САД, имају их и Румунија, Пољска, Чешка, Словачка, Бугарска, затим са једном од канадских фирми.

Мађари граде традиционалне нове блокове електране са Русима, а постигли су споразум о стратешкој сарадњи са Великом Британијом.

Искуства Јапана

Лазаревић каже да Јапан је технолошки развијена земља и 90 посто својих енергетских потреба задовољава из увоза. Принуђени су да траже алтернативне изворе, па је ту и нуклеарна енергија.

"Они су те 2011. добијали 30 посто електричне енергије из нуклеарки, да би се због несреће на Фукушими данас тај проценат свео на 7 до 8 процената. Њихов циљ је да до 2030. повећају учешће нуклеарне енергије у добијању електричне на 20 до 22 посто, пре 2011. тај циљ је био на 50 одсто", наводи Лазаревић.

Сматра да су научили много из несреће која има се догодила, али не одустају, преузели су бројне мере да би у будућности задовољили главни принцип, када су у питању нуклеарке, енергетска безбедност, сигурност, ефикасност и заштита животне средине.

Развој нуклеарне науке у Србији

Нашој земљи потребно је да развија нукелеарну науку да би у будућности разматрала само увођење нуклеарне енергије, напомиње Лазаревић.

"С обзиром на све веће потреба за енергијом, а са смањеним резервама угља у земљи, сигурно да нуклеарна енергија, односно електрана може да буде једна од опција за задовољавање националних потреба за електричном енергијом, као и топлотном енергијом", закључио је Лазаревић.