После Дурова, спрема ли се хапшење и Маскa и Закербергa

Ако би се биографија власника друштвене мреже Телеграм претворила у неки жанр, био би то трилер. Радња би изгледала овако – Павел Дуров у својим тридесетим годинама бежи по свету и бори се против држава и обавештајаца и за све то време зарађује милијарде долара. Овај човек, власник друштвене мреже Телеграм, заправо је власник дигиталног бојишта и власник идентитета многих војника, и Руса и Украјинаца, који нису нужно обукли униформу, али учествују у виртуелном, и реалном рату.

Политиком се активно и јавно бави и његов колега Илон Макс, власник Твитера, политици су изложени Марк Закерберг, власник Мете (Фејсбук и Инстаграм...) и директор Тик-тока Шу Зи Чу. Је ли ово епоха у којој суштинску власт имају гикови, генијални ексцентрици, које нико не бира, нити може да опозове?

“Иако постоји наратив да се ради о гиковима, штреберима, мислим да је то њихов брендинг и део преовлађујуће културе спектакла. Међутим, нису то исте позиције. Дуров је једна прича, Шу Зи Чу друга, Маск трећа. Оно што је заједничко јесте да сви имају политичке амбиције и да су у редовном контакту са озбиљним структурама, естаблишментима земаља у којима бораве”, каже Тиосав Пурић, новинар портала Раша тудеј Балкан.

Ипак, може ли политика у овом случају да се бира? Односно, да ли онај ко је у таквом бизнису у којем одређује јавна мњења и понашање грађана и бирача, може да остане отпоран на политику? Ако Дуров у интервјуу код Такера Карлсона каже да га много више интересује да „има мрежу која може да утиче на мишљење милијарду људи него да бира седиште у приватним авионима“, да ли то значи да он непогрешиво жели да утиче на политичка збивања?

„Да су се ови људи борили за власт, то би било опасно. Али они су људи којима је та политика упала у посао. Нису је призивали, нису је прижељкивали, она им се просто догодила”, каже Зоран Станојевић, уредник Интернет портала РТС-а.

Станојевић ту види и предност нашег, домаћег терена, где „капитализам пролази кроз транзицију кроз коју смо ми већ прошли“. Практично, нашим бизнисменима се политика већ 30 година меша у посао, а и они се мешају у политику. Америци та ера тек долази, а пример је Трамп. 

“Мени ово личи на еру милијардера који су власници најутицајнијих платформи, и ако се сетите, оне чувене књиге Роберта Мекчеснија, под једним супер насловом ‘Богати медији, сиромашна демократија‘ и ако погледамо богате медије, богате платформе, морамо да поставимо питање да ли нам је демократија сиромашнија или богатија“, објашњава Александра Крстић, ванредна професорка на Факултету политичких наука у Београду.

Она власнике мрежа пореди и донекле изједначава са власницима великих медија Дизнија, ЕОЛ-а, Мердоковог царства, који су утицали на бројне изборне процесе, на друштвена и политичка питања. Заједничко им је да им је позиција „иста и профитабилна“.

Хапшење интернета

Када је 39-годишњи Павел Дуров, пореклом Рус, али држављанин Француске и Уједињених Арапских Емирата, летос ухапшен по изласку из свог приватног авиона недалеко од Париза, многи су то видели као политички процес и напад на слободу говора.

У ономе што је из полиције стизало до медија наводило се да је Дуров ухапшен због “саучесништва у вођењу платформе која омогућава нелегалне трансакције организоване банде, одбијања да разговара са властима и саучесништва у криминалној дистрибуцији сексуалних фотографија деце”. За Дурова, ове оптужбе су апсурдне. Док траје процес, власник Телеграма се брани са слободе, уз кауцију од пет милиона евра. 

“Та оптужница ће бити јавна у неком тренутку, па ћемо сазнати за шта је оптужен. У овом тренутку ми не знамо да ли је га траже због садржаја које су други људи објављивали на мрежи или због неке потпуно приватне ствари, као што је било у случају Асанжа”, објашњава Станојевић.

„У случају Павела Дурова, једини проблем који ја видим је што исти аршини се не примењују на њега и на остале власнике друштвених медија. И они објављују свакакве садржаје који су идентични овим садржајима, једина разлика је што је код Дурова, можда, на Телеграму, преовлађује неки наратив који је проруски, можда и прокинески, што на Фејсбуку и на Твитеру тешко може да се пробије”, истиче Станојевић.

Дуров је, са својим братом Николајем, основао Телеграм 2013. године и та друштвена мрежа најпопуларнија је међу Русима и Украјинцима, нарочито откако је почео рат. Међутим, Дуров је убрзо морао да напусти Русију, пошто није хтео да дâ руским властима податке о опозиционим лидерима, нити да укине налоге на платформи ВКонтакт, коју је потом продао. Дуров је напустио Русију па лутао по свету, а затим добио пасоше карипских земаља, Француске и Емирата. У међувремену, стекао је богатсво процењено на 15 милијарди долара. 

“Ово све што се дешава може да се стави у један шири контекст. Наиме, израелски Хаарец је неколико дана пре него што је Дуров ухапшен написао један ауторски текст где је дошло до великог хакерског напада на базе података којима Израела располаже и они су процурели у јавност путем друштвених мрежа. Међутим, једина друштвена мрежа која није желела да помогне Израелу да скине, уклони тај процурели материјал је управо Телеграм”, објашњава Тиосав Пурић.

То је, каже, у сагласју са урађивачком политиком Телеграма, који “заиста одбија да се повинује тим диктатима виших инстанци”.

„Не кажем да је то директан разлог због чега је Дуров ухапшен, али треба имати виду шири контекст, да у светлу свега онога што се дешава на источном фронту, у сукобу НАТО пакта и Русије преко Украјине и у сукобу Израела и Палестине са њеним савезницима, треба имати у виду да је Телеграм ту једна од ретких мрежа која заправо одбија да се повинује захтевима једне и друге стране”, појашњава Пурић.

Француски ситроен и руска лада

Медији су повезали ово хапшење са тим да је Дуров недавно био у Азербејџану, где се, како се наводи, могуће састао са руским председником Владимиром Путином.

„Француска је директно прекршила повељу Европске уније, хапсећи Дурова. То што су они њега оптужили, да не знам, учествовао је у криминалним радњама, то је потпуно сулудо. Они су ту заправо алудирали на чињеницу да се Телеграм као мрежа користи у разним круговима, па и међу криминалцима. Мислим да је у крају крајева најбоље Дмитриј Песков рекао да нико не оптужује ситроен, ни пежо које возе терористи одговорни за бомбашке нападе“, каже Пурић.

Ипак, исти тај Димитриј Песков и руске власти утицале су да Дуров напусти Русију, баш због тога што није хтео да сарађује и да податке о корисницима мрежа.

„Тако је, то све стоји, то јесте истина. Међутим, молим лепо, он је отишао. Генерално, то постављање паралела је мени мало незгодно јер, како бих рекао, начин на који се Русија брендира у свету није исти као начин и слика коју је Америка о себи. То јест, вредности, ако морам да употребим ту излизану америчку реч, нису исте вредности које Русија пропагира и вредности које Америка пропагира у свету. Тамо где у Русији на пиједесталу су и друге вредности и безбедност државе, због њиховог страха од окружености и неколико продора који смо имали са запада ка истоку. Ту где је за Русију безбедност, за Америку је слобода“, истиче Пурић.

„У том смислу, много је скандалозније када Еф-Би-Ај покуша у земљи храбрих и одважних да провали у алгоритам Телеграма и да покуша, када су покушали да поткупе једног од инжењера Телеграма Дурову иза леђа, него чињеница да је Русија хтела из безбедносних разлога да успостави сарадњу са Дуровом, који је на крају крајева одбио и склонио се”, закључује Пурић.

Космичка политика Илона Маска

Када је ухапшен Дуров, медији су писали – „нека се припреми“ Илон Маск. Власник мреже Икс, односно Твитера, даје нескривену подршку Доналду Трампу још од првог мандата и то необуздано јавно, на својој мрежи. Маск је оснивач компаније Тесла, оснивач компаније Спејс Икс која има космички програм и преко које жели да колонизује Марс.

Маск је човек који је „вратио Американце у космос“, а његов сателит омогућава Украјинцима да користе нове технологије у рату. Треба ли онда Маск заиста да се припреми и за шта? За новинара балканског сервиса Раша тудеја ту нема дилеме – Илон Маск „није следећи“, нити је исто што и Павел Дуров.

„Мене Илон Маск подсећа на Питера Тила, који је власник Палантире, на Алекса Карпа његовог колегу, као и на гомилу тих бигтековаца, да не причам о Безосу, Бил Гејтсу. Они мене подсећају на оне, како су се звали у 19. веку, бароне разбојнике. Карнеги, Рокфелер, сви они који су изградили Америку у 19. веку, користећи се тим брисаним простором Дивљег запада, где није постојао закон, где је могло да се намигне законодавцу, па да се тај закон баш не поштује“, истиче Пурић.

Илон Маск јесте део западне културе кога Доналд Трамп наводи и као члана своје администрације. Стога, изненађење као што је хапшење Дурова, и ако би било могуће, спадало би у изборни спектакл.

„Он је недавно интервјуисао Трампа, као власник платформе, што је јако занимљиво. Трампа су интервјуисали бројни новинари, бројни људи желе да га интервјуишу, али та позиција власника платформе који је у једном тренутку рекао да „треба да постоји апсолутна слобода говора“. Према тој његовој дефиницији шта је апсолутна слобода говора – дозвољено је све“, објашњава професорка Александра Крстић.

Ако би случај Маск измакао из америчких локалних прилика, Маска би чувале и глобалне неприлике. И то најпре она да је Телеграм популарна мрежа у ратом захваћеним подручјима, што Твитер није.

„Поставља се питање да ли је утицај Твитера такав да Маск заиста смета. Ја мислим да није. Ја мислим да је утицај Телеграма и група на Телеграму далеко већи и опаснији по западу и да је због тога Дуров већи проблем. То што се на Телеграму разговара је Западу, који је индиректно укључен у рат у Украјини, огроман проблем“, објашњава Зоран Станојевић.  

Маскове изјаве на Твитеру су скупе. Када је подржао антисемитску изјаву, водеће компаније су се привремено повукле са оглашавања на Твитеру, због чега је изгубио 40 милиона долара. Једну од последњих контроверзних изјава, када се јавно запитао: „Зашто људи пуцају на Трампа, а никоме не падне на памет да пуца на Камалу Харис или Џозефа Бајдена“, морао је да обрише са свог налога.

Дуров и Маск деле и страст према ексцентричном приватном животу. Како пише Гардијан, Дуров донира генетски материјал и сматра се да има више од стотину биолошке деце. Маск има дванаесторо деце, од којих се једно не зове именом већ матемаричком формулом. Највише медијске пажње привукло је његова ћерка Вивијен, која је рођена као мушко, променила пол и јавно се одрекла свог оца. Илон Маск је тврдио да је Вивијен „затрована комунизмом и мржњом према богатима“, односно да дете убио „воук вирус“ (woke значи потпуну освешћеност и нетолеранцију према расној дискриминацији, неједнакости и LGBT правима).

Разум и осећајност Марка Закерберга

Да држава, или њени моћници, воле да контролишу медије потврдио је Марк Закерберг, власник Фејсбука, односно Мете, како се данас зове збир мрежа који обухвата Фејсбук (Facebook), Воцап (WhatsApp), Инстаграм (Instagram) и Тридс (Threads).

Он се већ обраћао америчким представницима, али је недавно послао готово покајничко писмо Представничком дому у коме жали што је компанија попустила под притиском администрације Џозефа Бајдена и цензурисала одређене објаве о ковиду, али и објаве у вези са извештавањем Њујорк поста о Бајденовом контроверзном сину Хантеру, уочи избора 2020. године.

„Године 2021, високи званичници из Бајденове администрације, укључујући Белу кућу, више пута су месецима вршили притисак на наше тимове да цензуришемо одређени садржај о ковиду 19, укључујући хумор и сатиру и показали су доста фрустрације када се нисмо сложили. На крају, била је наша одлука да ли да уклонимо садржај или не“, написао је Закерберг.

Међутим, ако је цензура у вези са ковидом била брига за јавно здравље, медијски интересантнија и симптоматичнија је цензура у вези са Хантером Бајденом, о чијем раскалашном, зависничком и проблематичном личном и пословном животу је америчка индустрија 2022. године снимила чак и филм „Мој син, Хантер“, у режији Роберта Давија.

Закерберг је навео да је Мета „погрешила“ када је „привремено потиснула причу из Њујорк поста из 2020. о лаптопу Хантера Бајдена“, због чега је и „променила своју политику како би избегла било какав сличан потез“. У пракси, Закерберг тврди да Метине друштвене мреже „више неће 'деградирати' потенцијално лажне постове док чекају процене својих тимова за процену чињеница. Уместо тога, сачекаће резултате провере чињеница, пре него што компанија предузме било какву радњу“, навео је Закерберг.

„Мене то не изненађује у смислу да ми је зачуђујуће да власт и систем покушава да стави под контролу нешто што су они коначно схватили да јесте медиј. У Америци се за почетак и у целом западном, ајде да кажем у западном, оно што зовемо западни део света, водила велика полемика да ли су друштвене мреже емитери и да ли су или су медији. Ако су емитери они не одговарају за садржај, они су антене. Како бих рекао није крив телевизор због онога што се на њему приказује а власници друштвених медија су тврдили – ми смо телевизор. А неко је говорио – нисте ви телевизор, ви сте уредници“, објашњава Зоран Станојевић.

У овом конкретном случају Закербергове цензуре, уредник портала РТС-а сматра да је реч о „сивој територији“. 

„У случају ковида, ту постоји јак друштвени интерес да се каже – не смете теорије завере, приче против вакцина и онога што руши систем који ми хоћемо да уведемо, а то је да спасимо човечанство од пандемије. Не смете да радите против тога, кроз то смо сви прошли. Међутим, у случају Хантера Бајдена ту може да буде питање националне безбедности, да ли је то у реду, није у реду. Он је вероватно ту мало из свог неискуства прихватио да уради неке ствари, а онда касније када је схватио да то баш и није морао сада говори како је то била грешка“, закључује Станојевић.

Пред Конгресом се нашао и извршни директор Тик-тока Шу Зи Чу, и то после захтева да се ова друштвена мрежа забрани у Америци. Уз много повика и објашњења како је реч о бризи о младима, амерички конгресмени су заправо забринули националну безбедност. Страх их је био да би Тик-ток, мрежа у власништву компаније Бајтденс (ByteDance) пореклом из Кине, могла да кинеској влади да податке о корисницима. Односно, како се то данас модерно каже, страх их је био од „ширења и промовисања дезинформација и пропаганде“

„Мислим да је то питање те глобалне перспективе у томе ко има коју дигиталну платформу, да ли су у питању власници који долазе из Сједињених Држава. Овде са друге стране имате Кину која је ушла у игру и која је држава која се све више развија и која има ту неку врсту посебне регулације према друштвеним мрежама, различите забране и различите, чини ми се, другачије аспекте и није нема демократско уређење или политички систем какав има Америка. Тако да тај начин чини ми се да је само једна борба за утицај у америчком јавном мњењу“, објашњава професорка Александра Крстић.

Међутим, Шу Зи Чу у животу није прошао исто као Дуров. Није ни „лагано“ као Марк Закерберг пред Конгресом, нити тако јавно као Илон Маск пред милионском Твитер публиком.

„Мени је изгледало да је он говорио све оне ствари које би говорио Илон Маск или Марк Закерберг када би се нашли у истој ситуацији. Закерберг јесте био пред Конгресом, али није био у истој ситуацији. Нико није говорио о забрани Фејсбука, овде се говори о забрани Тик-тока. Он је користио ту исту аргументацију, али та аргументација не звучи исто када говори човек из Сингапура који ради у фирми у кинеском власништву, и када говори Американац који ради у фирми која се налази у Калифорнији. Просто, другачије се мери“, објашњава Зоран Станојевић и додаје: „Уз све аргументе које је користио – њему се не верује.“

Према мишљењу новинара руског сервиса, Шу Зи Чу се није ни трудио да изгледа другачије од америчких „барона Биг Тека“. Понашао се исто као „било који источњак, који није Рус или Кинез, пред Америчким конгресом“ јер су они „жељни америчког, односно западног тржишта“.

„Мислим да начин на који Тик-ток настоји да се и уподоби америчком и европском законодавству, да све то указује на чињеницу да они и даље нису спремни да иду тамо где је Дуров кренуо и да ће они напротив, иако су кренули, иако је Тик-ток кренуо као једна мрежа, која је требало да буде контртежа Инстаграму, у смислу контратеже тим, као што постоје мејнстрим медији, постоје мејнстрим друштвене мреже, Тик-ток полако постаје мејнстрим друштвена мрежа, отуда и обележавања медија према земљи из које долазе“, каже новинар Тиосав Пурић.

Европска унија позива друштвене мреже да поштују европске законе о дигиталним медијима. За Запад, европски документи штите од злоупотреба и разликују слободу од самовоље. За критичаре, нарочито са Истока, европске директиве и закони су довољно поштени да се према њима ухапси неко попут Дурова. А они дигиталнији, и трећи, кажу да се свет смеје аналогном покушају Европе да уреди дигитални простор. Онај ко буде желео да уреди простор, мораће да размишља испред гикова. Или ће и тај простор уредити – искључиво гикови.