Агенција "Standard & Poor’s" објавила периодични извештај за Србију на нивоу БББ- са стабилним изгледима

Како је саопштила Народна банка Србије, агенција "Standard & Poor’s" у свом извештају истиче да је Србија задржала повољне изгледе раста бруто домаћег производа у средњем року упркос неизвесностима у домаћем и међународном окружењу и недавном повећању светске цене нафте,

Поред тога, наводи се и да побољшана екстерна и фискална позиција и изграђене резерве пружају снажну заштиту од потенцијалних шокова, као и да је инфлација смањена и креће се близу централне вредности циља Народне банке Србије.

Према оцени агенције, привредни раст би у 2026. требало да убрза на 3,3 одсто, са 2,0 одсто из 2025. године, подржан убрзањем инвестиција, снажном приватном потрошњом и извозом услуга.

Бржем расту инвестиција требало би да допринесу и јавна улагања повезана са изградњом инфраструктуре за потребе одржавања међународне изложбе "Експо".

Претпоставка овакве пројекције је да ће се власничка структура у Нафтној индустрији Србије променити, с обзиром на значај ове компаније у обезбеђењу понуде нафтних деривата, нарочито ако се имају у виду повећане геополитичке тензије у свету.

Према пројекцији агенције, учешће дефицита текућег рачуна у бруто домаћем производу у текућој години требало би да се привремено благо повећа на 5,1 одсто, услед већег увоза повезаног са потребама инвестиционог циклуса, а да се потом у наредним годинама у просеку спусти на око 3,7 одсто.

Иако су приливи по основу страних директних инвестиција у 2025. били нижи под утицајем глобалних фактора, високе базе из претходне године и друштвено-политичких дешавања у земљи, они су остали високи посматрано у односу на регион. Оцењује се да ће стране директне инвестиције и у наредном периоду остати кључан извор екстерног финансирања.

Висок ниво девизних резерви

Екстерна позиција Србије остаје подржана и високим девизним резервама, које су износиле 29,4 милијарде евра на крају јануара, што је знатно изнад свих критеријума којима се оцењује њихова адекватност и служе као кључно сидро очувања стабилности девизног курса. Висок ниво девизних резерви подржан је и повољном структуром у којој значајно учешће чине резерве злата.

Поред стабилне екстерне позиције, агенција у свом извештају истиче и снажну фискалну позицију с кредибилним средњорочним фискалним оквиром подржаним и Инструментом за координацију политика Међународног монетарног фонда.

Процењује се да ће дефицит опште државе остати испод 3 одсто бруто домаћег производа до 2029. године, што ће обезбедити наставак опадајуће путање учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу и стабилизацију у средњем року на око 36 одсто.

Агенција наводи и да је инфлација у јануару смањена на 2,4 одсто међугодишње посматрано, захваљујући у највећој мери нижим ценама хране, на које је деловала примена уредбе о ограничењу маржи у велепродаји и малопродаји.

Инфлација би требало да настави да се креће у границама циља Народне банке Србије

Према процени агенције, инфлација би требало да настави да се креће у границама циља Народне банке Србије од 3 ± 1,5 одсто и да у просеку износи 3,3 одсто у 2026. години, а њена пројектована динамика у границама циља за наредни период у складу је са актуелном пројекцијом Народне банке Србије.

Према процени агенције, финансијска стабилност у Србији је очувана, уз подршку добро капитализованог, профитабилног и ликвидног банкарског сектора који се претежно ослања на домаће депозите.

Показатељ адекватности капитала се на крају трећег тромесечја 2025. налазио знатно изнад регулаторних захтева и износио је 21,0 одсто, док су проблематични кредити били на историјски најнижем нивоу, што указује на отпоран квалитет активе у условима снажног раста кредитирања привреде и становништва, закључује се у саопштењу Народне банке Србије.