Зашто је Београд поплављен после сваког невремена и кад можемо да очекујемо решење за кишну канализацију
Невреме које је претходних дана протутњало Београдом за собом је оставило потопљене улице, праве бујице и језера на важним саобраћајницама. В. д. директора ЈКП "Београдски водовод и канализација" Радомир Вујадин говорио је за РТС о могућим решењима. Стручњаци објашњавају узроке проблема и процењују колико би коштала кишна канализација за целу Србију.
Географски, као најкритичније области у Београду, наводе се доњи Дорћол, од Улице цара Душана до Дунава, као и делови Дедиња, Калуђерице, Бановог брда и делови општине Лазаревац – управо због тога што немају довољно добро изграђену атмосферску канализацију, односно систем за прихватање и одвођење падавина.
В. д. директора ЈКП "Београдски водовод и канализација" Радомир Вујадин наводи да је лоцирано 55 критичних тачака на мапи града Београда.
"Узроци настанка тих критичних тачака су вишедеценијски, временом су се појавиле и природне депресије и град се неплански ширио, а сви они и плански и неплански су прикључени на постојећу канализациону мрежу која све то не може да прими", наводи Вујадин.
Указује да је канализациона мрежа пројектована на бази двогодишњег просека падавина.
Према његовим речима, првог дана за првих неколико сати у Београду је пало 68 литара кише по квадратном метру.
"Просечна количина падавина у Републици Србији се креће између 40 и 70 литара на месечном нивоу. Ми смо имали за три сата да је пало 68 литара", указује Вујадин.
Могуће решења за Аутокоманду
Говорећи о изливању канализације током невремена на Аутокоманди, наводи да би део проблема решила два таложника.
"Када је Аутокоманда у питању, наши стручњаци из сектора канализационе мреже су пратили сва дешавања везана са ових неколико инцидентних ситуација каква је била ова од пре два дана. На основу тога су закључили да би уградњом два таложника на два кључна места тај први удар велике количине воде био заустављен. Ти таложници ће да покупе и да одведу тај први удар велике количине воде кроз канализационе цеви у постојећи колектор", наводи Вујадин.
"Најпре привремено, а потом трајно решење"
Указује да је привремено решен и проблем воде на Ибарској магистрали.
"У Жаркову између две НИС-ове пумпе је увек било језеро. То смо решили, нашли смо неко привремено решење, направили смо таложнике и ту воду одвели до првог постојећег колектора, јер је у плану проширење Трговачке улице од раскрснице Трговачке са Солунском па све горе до Метроа, до кружног тока. Након проширења Трговачке улице, тај ће се проблем трајно решити", наводи Вујадин.
Указује да је за решавање проблема свих критичних тачака потребно време. "У питању су године, не деценије", наглашава Вујадин.
Вујадин додаје да ЈКП "Београдски водовод и канализација" одржава и унапређује систем док изградњу нове мреже ради Град Београд преко Дирекције за грађевинско земљиште.
"Тако да планови постоје, доста тих критичних тачака је већ негде у програму уређивања грађевинског земљишта и мислим да ће се у наредних неколико година заједничком сарадњом свих актера решити овај проблем", каже Вујадин.
Миковић: Поједини грађани не схватају озбиљно упозорења на невреме
Драган Миковић, командант Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд, истиче да поједини грађани не схватају озбиљно упозорења на невреме.
"На друштвеним мрежама и разним снимцима видимо да има наших суграђана који својим аутомобилима улазе у дубоку воду, стајаћу воду, а наша препорука увек је била, наравно и даље је, да када виде да стоји вода на коловозу, не покушавају да прођу кроз њу зато што може да се деси да се аутомобил угаси усред те воде и онда самим тим угрожавају своју безбедност и своју сигурност", каже Миковић.
Може ли се штета спречити и на који начин
И даље се у појединим деловима града санира штета од невремена. До сада је званично 110 грађана поднело захтев за помоћ, највише Градском зеленилу. Општине су се различито организовале, што се пријава штете тиче. Тако ће шалтери у општини Раковица радити и за викенд. Оваквих олуја биће још у будућности, кажу метеоролози.
Поплављене улице, бујице које носе аутомобиле биће уобичајене сваког лета, ако клима настави да се мења, а ми не прилагодимо инфраструктуру тим променама. И раније је било великих киша, али не у овако кратким периодима, за дан-два. Време се променило, више је насеља, град се проширио, а кишна инфраструктура остала је иста.
Пројекти нове кишне канализације постоје, али нису до краја урађени
"Јаке кише су преко капацитета изграђене канализације, а исто треба знати да наши системи немају никакав уређај или објекат за контролу током киша, можемо само да се уздамо у капацитет сливника или колектора", каже Александар Ђукић, ванредни професор на Грађевинском факултету.
А до тада, морамо да се уздамо у непоуздано време. Пројекти нове кишне канализације постоје, али нису до краја урађени, каже Ђукић.
Нема брзих ни јефтиних решења
Штета после великих киша на стамбеним објектима и возилима је огромна. Трошкове плаћају грађани. Када пријаве штету у општини, надлежне службе изађу на терен и то забележе, али када и да ли ће добити новчану помоћ за санацију, зависи од буџета општине и приоритета.
Из Општине Палилула кажу да Комунална инспекција излази на терен и прави записнике. Исто је учинила и Комисија за утврђивање штете, која и даље ради по пријави грађана. Ни то што живите у новоградњи, где су нови прописи и стандарди, не значи да сте безбедни.
"Све то мора да ради Град, када оспособи неку парцелу за изградњу мора да обави те прописе, а не да имамо нова насеља која су прикључена на постојећу инфраструктуру и онда се чудимо откуд поплаве и зашто колектор не може да прихвати воду", наводи Александар Анђелковић, доцент на Катедри за бујицу и ерозију на Шумарском факултету.
Нема брзих ни јефтиних решења. Надлежност је често подељена између општина, локалних самоуправа или јавних предузећа, па је проблем и финансирање тих пројеката. Зелене површине могу да одведу одређену количину воде са улица, али њих одавно нема довољно.
"Могу на пример да се раде ретензије, то су пластичне цеви или пе-ве-це материјал испод нивоа улица, и то може да се ради када се реконструише улица, оне прихватају одређену количину воде са улица и постепено је испуштају у дубље слојеве земље", каже др Александар Анђелковић, доцент на Катедри за бујице и ерозију на Шумарском факултету.
Проф. др Александар Ђукић, ванредни професор на Грађевинском факултету, наводи да по неким проценама од пре десетак година, по тадашњим ценама за ниво целе Србије за кишну канализацију било је предвиђено негде око 1,5 милијарди евра да би се достигао неки степен заштите.
"Та цена је данас виша ако ништа онда због инфлације, а ако би се дошло и до ревизије пројектних параметара и анализе нпр. промена тих образаца, клима и остало, могуће да би то било и скупље", каже Ђукић.
Штета може да се ублажи редовним чишћењем сливника, којих у Београду има око 33.000. Проблем је решив, али захтева знање, новац и време. Баш тим редоследом.
Коментари