Колико нас кошта пут до катастра - да ли је закон "крив" за повећање трошкове уписа непокретности

Повереница за заштиту равноправности недавно је Уставном суду Србије упутила иницијативу да се преиспитају одредбе Закона о упису у катастар непокретности и упису инфраструктуре којим је највећи број грађана упућен на ангажовање професионалних корисника, односно адвоката, јавних бележника и лиценцираних геодетских организација при подношењу захтева.

После обраћања већег броја грађана из разних делова Србије, повереница каже да је било јасно да се део њих осећа дискриминисано због појединих одредаба Закона о упису у катастар.

"Испоставило се да грађани више не могу сами да поднесу захтев за упис већ то морају учинити само преко адвоката или геодетске организације која верификује сва документа и сада поред републичких административних такси треба да плате и адвокатске услуге које су, према важећим тарифинику, 24.000 динара. То значи да ова, наизглед неутрална одредба, која треба једнако да третира све, је врло дискриминаторна за грађане који немају новац за упис", каже повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Са аргументом поверенице да грађани немају једнака права при упису у регистар, и подсећањем да Закон о општем управном поступку који важи и за Геодетски завод гарантује пре свега помоћ странци, поузданост и јединственост правног поретка - слаже се Републички геодетски завод.

Међутим, иако су се придружили позиву за оцену уставности, недавно су саопштењем рекли нешто друго.

"Одступање од прописане форме уписа у катастар законом је забрањено и саветујемо да се грађани обрате професионалцима за помоћ при упису. Процес уписа у катастар је толико строго дефинисан да и најмањи формални недостатак, може да доведе до одбијања уписа. Сваки пропуст државног службеника у овом поступку подлеже кривичној одговорности", наводи се у саопштењу РГЗ-а.

Прошле године усвојене су измене Закон о поступку уписа у катастар непокретности којим је предвиђено да грађани више не могу директно да поднесу захтев за неку промену у РГЗ, већ то морају да раде преко такозваних професионалних корисника, адвоката и геодетских организација.

"Оно што знам је да адвокатура има константне контакте и са представницима извршне власти, а имала је и са представницма РГЗ-а. Адвокатура се изјашњавала, учествовала је у раду радне групе, много пута су изношене различите примедбе, али ти предлози нису прихваћени и сматрам да смо добили један пропис на који сви субјекти изван саме извршне власти имају поприлично оправдане замерке", тврди адвокат Милош Вучељић.

Када су уведене реформе катастра, законом усвојеним 2018. године речено је да су револуционарне и најзначајније, уз реформе здравства. Тада је као предност истакнуто то што ће грађани уписивати имовину само на једном шалтеру, да ће добити ефикаснији катастар и правну сигурност.