Помоћ за неодлучне мале матуранте – професионална оријентација

Професионална оријентација је програм подршке намењен ученицима у избору школе и образовног профила према склоностима, способностима и интересовањима ученика.

Психолог Националне службе за запошљавање Ивана Божић рекла је, гостујући у Београдској хроници, да је тестирање намењено пре свега младима који су, како каже, изразито неодлучни између две или неколико опција, као и ученицима који имају потешкоће у учењу, недовољан број поена на основу школског успеха, како би изабрали занимање, смер у средњој школи у складу са својим интересовањима и способностима. 

Како изгледа само тестирање

Тестирање укључује различите врсте психолошких тестова - тестове професионалних интересовања, тестове способности, као и тестове личности који испитују особине значајне за избор занимања. Тест се не оцењује. 

"Што се тиче тестирања које организује НСЗ, то су тестови способности, општи и специфични, има неких тестова личности који су прилагођени узрасту и тестови професионалних интересовања. Тестирање може да потраје и до три сата. Значи, доста је интензивно", наводи гошћа Београдске хронике.

Након тестирања следи саветодавни разговор - млада особа и психолог, каријерни саветник у Националној служби, заједно разматрају податке добијене тестирањем, као и информације размењене током интервјуа и заједнички вагају добре и лоше стране различитих опција и одлука. На основу свега тога, стручњаци дају препоруку занимања за које постоје предиспозиције успешности.

"Разговарамо о њиховим интересовањима, хобијима, ваншколскимх активностима. Наравно, и млада особа може исто да постави нека питања. И на крају вагамо, шта би биле предности одређених избора, шта би можда били недостаци. И никада то није само једно занимање. Обично има неколико", наводи Божићева.

Увид у сопствена интересовања

На тај начин, млади стичу увид у сопствена професионална интересовања и увид у то које им области највише одговарају, имајући у виду реалне могућности.

Дешава се да тест покаже да дете има афинитете према, на пример, природним наукама, али он жели да се бави друштвеним. На питање - да ли неко може, чак иако тестови покажу нешто друго, да се определи, ипак за оно што осећа као неки унутрашњи позив, одговара потврдно.

"Наравно да може, јако је битна мотивација и то нешто што изнутра осећамо. Некад је потребно можда уложити већи напор, битна је решеност и стрпљење", каже Божићева.

Указује и да временом може доћи и до промене интересовања.

"Сасвим је у реду и да се предомислимо, важно је да пронађемо себе па кад год. А сад је битно да они направе најбољи могући избор у овом садашњем тренутку", каже гошћа Београдске хронике. 

Родитељи треба да се суздрже од директног утицаја

Одговарајући на питање како родитељи треба да се понашају, да ли и до које мере треба да утичу на одлуку детета, Божићева каже да родитељи треба да се суздрже од неког директног утицаја, притиска, и створе младој особи прилику да што више сазна, да поприча са неким ко ради у занимању за које се занима, да види то занимање у реалним условима, да постави нека питања.

"Родитељи пружају из најбоље намере комплетно своје искуство везано за свет рада, образовања, али треба да се суздрже од неког директног утицаја, притиска. Они треба да омогуће да деца упознају људе који се баве одређеним пословима, да могу да поставе нека конкретна питања и да створе неку ширу слику о тим занимањима. То је јако битно за оне што бирају средње стручне школе", наводи Божићава.