Тестирање за упис у школу – шта је најтеже будућим првацима и треба ли их посебно припремати

У Основној школи "Драгојло Дудић" за прва два дана тестирано је дванаесторо будућих првака. Са мамом и татом на тестирање је дошао Виктор.

"Нисмо га нешто припремали, пустили смо га да буде дете што дуже. У вртићу су то радили, односно у предшколском. Мислим да ја имам тренутно већу трему од њега, јер мислим да он није свестан где је дошао, а ми смо као родитељи потпуно под тремом", каже Љубица Милановић, мајка.

Иако су се деца променила, тест није мењан деценијама.

"Оно што меримо овим тестом су интелектуалне способности и емоционална зрелост. Што се тиче интелектуалних способности, ту спадају опажање, памћење, мишљење, учење, као и пажња. Не постоји, даље, ниједно конкретно питање у тесту којим се испитује емоционална зрелост, али то зависи од саме процене испитивача. Бележи се свако понашање током тестирања и то је негде показатељ да ли је дете емоционално зрело", наводи Ивана Јокић, педагог у ОШ "Драгојло Дудић".

Сиромашан речник, оскудне реченице, поремећај пажње – то већ неколико година показују резултати тестова за упис у први разред, а највећи проблем будућих ђака је графомоторика, тврде психолози.

"Има деце која никада нису држала оловку и просто не знају не само да држе оловку, него да организују свој цртеж на папиру, уопште да се служе бојицама", истиче Јелена Кенић, психолог у ОШ "Павле Савић".

Родитељи припремају децу за упис, неки плаћају и часове

Иначе, родитељи често децу припремају за тестирање, неки чак плаћају и приватне часове. Међутим, стручњаци кажу да то није потребно.

"Не постоји припрема за тест за први разред и не треба да буде на вештачки начин. Дете са којим је разговарано, коме је усмерена пажња, које је емоционално спремно за неке ситуације, које је било у вртићу, које је социјализовано, не само у неким усмереним активностима, него је било у паркићу", каже Кенићева.

"Цео дотадашњи дететов живот, активни живот јесте својеврсна припрема за полазак у школу. Дакле, све оно о чему су деца разговарала са родитељима, оно што су сазнавали у вртићу, можда у бисокопу, позоришту, све оно што их окружује, то је једна припрема за полазак у школу", додаје Јокићева.

Иако се дешава да будући прваци на тестирању покажу много знања, није реткост да се испостави да су незрели за полазак у школу и да нису спремни за колектив. Резултати теста треба да покажу колико је заправо дете спремно за школу, како ће напредовати, а користе се и приликом формирања одељења.

Мандић: Деца су интелигентнија и способнија, али морамо да прилагодимо методе рада

Декан Факултета за образовање учитеља и васпитача професор Данимир Мандић каже за РТС да је слична ситуација са првацима и у државама у окружењу, па чак и у целом свету.

“Ми имамо тај проблем поремећаја пажње, имамо проблем да се преко 80 одсто информација стиче из дигиталних извора, имамо низ промена код младих генерација, али такође ако погледамо и упоредимо период од пре 50 година када смо ми били млади и наши родитељи су сматрали да нисмо спремни да се снађемо у природним условима, да не знамо да обрађујемо земљу, да не знамо низ неких ствари које су они сматрали сасвим нормалним у том периоду и да ако на нама остаје свет да је могуће да неће на прави начин да се развија цивилизација”, истиче Мандић.

Поручује да увек постоји тај јаз између генерација, а да је природна крива која иде линеарним успоном – развој људске интелигенције.

“Деца су интелигентнија, деца су способнија, само што ми морамо да прилагодимо методе рада, организацију наставе, начин вредовања знања младим генерацијама и потребама те младе деце које ће имати не у наредних 10, него у наредних 50 или 60 година”, додаје Мандић.

Васпитном раду се посвећује посебна пажња

Декан Мандић је указао да се управо на педагошким факултетима развија концепт у којем се васпитном раду, раду са дететом, посвећује посебна пажња.

“Ми сматрамо да осам компетенција које је Унеско дефинисао од језичких компетенција, вишејезичких компетенција, математичких, научних компетенција, дигиталних компетенција, да су подједнако значајне оне друге које развијају карактер личности, емпатију, вредносне ставове, уче како да уче, уче како да размишљају, логички закључују, како да развијају критичко мишљење, да очувају креативне потенцијале и интересовања и стога сматрамо да у образовању, иако је васпитни део у великој мери занемарен, учитељи веома успешно праве баланс између онога што представља тај научни део и оно што представља васпитни део”, истиче Мандић.

Поручује да је то посебно значајно јер се до 10. или 12. године развија до 80 одсто карактерних особина човека.

"Роботи и вештачка интелигенција никада неће моћи да замене учитеље у најмлађем узрасту деце"

Наводи и да се на педагошким факултетима труде да програм сваке године мењају и да се усавршавају, али да је то тешко.

“Посебно је тешко с обзиром на промене које носи вештачка интелигенција. То је систем који екстремно убрзава и доводи до револуционарних промена и у образовању, медицини, економији, инжењерству. И наравно оно што је добра околност и лепа околност и за учитеље и васпитаче и све оне који су опредељени за овај племенити позив јесте да никада вештачка интелигенција, ни роботи, ни било која нова технологија не може да замени човека у овом најмлађем узрасту, где је много значајан васпитни рад, директан контакт, развој емпатије, критичког мишљења, интеракција између људи”, поручује Мандић.

Због тога, истиче, поносни су на резултате пројеката који се раде у оквиру Европске уније, а које говоре да су постигнућа деце на крају четвртог разреда у горњој трећини европског просека.

“То значи да учитељи изванредно раде с њима, да развијају задовољавајуће све ове компетенције, а колико смо способни да развијемо и добре људе видећемо у перспективи”, наглашава Мандић.

Бирање учитеља препустити стручњацима

Када је реч о томе што родитељи воле да бирају учитеља свом детету, тј. у ком одељењу ће дете бити, Мандић каже да је боље да стручњаци то одлуче и да се определе за равномерну расподелу деце у складу са њиховим способностима, преференцијама и наравно карактеристикама учитеља.

“Али верујте да 99 одсто учитеља су добри и учитељи и људи и имају разумевања, јер они се баве практично дететом, баве се свакодневним проблемом детета, покушавају да им помогну не само у решавању задатака конкретних школских, него и личних и свакодневних. Тако да верујем да један тип личности учитеља одговара једној групи деце, а већина зна да се прилагоди и мислим да ту не би требало претерано да бирамо”, закључује Мандић.