Ко ће нас послуживати на лето – српски угоститељски радници тражени у иностранству, слабо плаћени код куће

Просечна плата у јануару у Србији била је 95.000 динара. Готово три пута више зарађивали су програмери, а на дну лествице су запослени у хотелима и ресторанима, са просечном зарадом од 60.000 динара. Зато, током целе године, а нарочито пред лето, реке наших конобара, кувара и собарица одлазе на рад у околне земље, али и у целу Европу.

Лоше плаћен, а веома стресан посао, јер је гост увек у праву и кад објективно није, учинио је ту делатност непопуларном. Послодавци мале плате оправдавају високим дажбинама. Када угостимо страног туристу, кажу, ми се бавимо извозом и зато траже да се ПДВ на храну у угоститељским објектима, који је сада од 10 до 20 одсто, смањи, као што је то случај у неким земаљама.

"Мислим да је негде око седам одсто у Црној Гори и Хрватској на храну. То је заиста драстична разлика и самим тим све што плаћамо на крају месеца је доста велики број", каже Маја Вардић из ресторана "Ниво".

"Набавне цене су нам исте као у иностранству, а нисмо у могућности да наплатимо услугу на прави начин колико они могу да наплате, с обзиром на број туриста који њима долази, и платежну моћ људи који бораве тамо", објашњава председник Удружења угоститеља Суботице Вјекослав Острогонац.

Проблем кадрова у угоститељству и хотелијерству у целој Европи старији је од короне, али га је она продубила. Затварање хотела и ресторана или знатно смањен промет током ковид година, многе је оставио без посла. Ретки су послодавци који су део профита годинама стицан, утрошили на ублажавање проблема и задржавање радника. А ко једном изађе из неке професије, поготову лоше плаћене, тешко се у њу враћа.

"Западна Европа има мегапроблем и упорно рачунају на нашу радну снагу. Последња информација коју смо добили из Аустрије је да они планирају да велики део радне снаге, угоститељске, квалитетне снаге доведу у Аустрију да раде, што ће онда код нас да направи мегапроблем. Ако га не будемо решили у року од два месеца, заиста ћемо остати већ у мају без радне снаге", тврди директор ХОРЕС-а Георги Генов.

Исплаћивање минималне зараде на рачун, а остало у готовини, још је један проблем с којим се суочавају запослени у угоститељству. О висини пензије коју ће једног дана примати, млади најчешће не размишљају, али су веома забринути што их банке не сматрају поузданим клијентом за добијање, на пример, стамбеног кредита.