Др Беговић Лазаревић о епидемији малих богиња: Вакцинација деце и ревизија картотека најважнији кораци

У Београду је данас пријављена епидемија малих богиња. Од 6. фебруара, када је пријављен први случај, па до данас, на територији Београда је утврђено 29 сумњивих случајева, који се и даље испитују, а регистровано је 11 оболелих.

Епидемиолог и начелник јединице за имунизацију Градског завода за јавно здравље, Ивана Беговић Лазаревић објаснила је у Београдској хроници разлику између пријављене и проглашене епидемије.

"Епидемију пријављује територијално надлежни завод, на чијој територији су регистровани случајеви, а проглашење епидемије је у надлежности Министарства здравља, односно министра здравља, на предлог Института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут", наводи докторка.

Што се тиче предлога мера, најбитније је, истиче, да се интензивира ревизија вакциналних картотека и да се у што краћем року обави вакцинација деце која или уопште нису вакцинисана или нису примила другу дозу.

Такође, подсећа да је од 7. фебруара на снази пооштрен надзор, што подразумева да је сваки лекар у свакој здравственој установи, уколико се појави пацијент који има температуру и ако се појави карактеристична макулопапулозна оспа, дужан да такав случај пријави дежурном епидемиологу као сумњу на морбиле.

"То даље за собом повлачи епидемиолошку обраду таквог пацијента, узорковање материјала и дијагностику у референтној лабораторији на Торлаку", наводи Беговић Лазаревић.

Докторка објашњава и до којих компликација може доћи.

"Код деце млађе од пет година и код особа старијих од 20 година, то су најчешће запаљења плућа, јер мале богиње доста оборе имунитет, тако да може да се надовеже запаљење плућа, било проузроковано вирусом, било бактеријом и најчешће уствари та компликација доводи до смртног исхода. Може да се јави пролив, запаљење средњег уха", наводи Беговић Лазаревић.

Отприлике један од хиљаду оболелих, додаје, добије врло озбиљну компликацију – запаљење мозга, које након опоравка може оставити трајне последице.