Путниковићева о лажном позиву грађанима да инвестирају у Гаспром: Треба бити јако опрезан

Да превара буде оригиналнија, ова информација је на Јутјубу пласирана као реклама иза које стоје медији који се баве финансијама. Због учесталих појава лажних наградних игара и других превара на друштвеним мрежама у којима се злоупотребљава наша компанија и наши брендови, желимо да подсетимо да званичне објаве компаније, укључујући евентуалне наградне игре, обавештења о односима са акционарима, инвеститорима, позиве на учешће у било ком пројекту који организује наша компанија, објављујемо искључиво на нашим званичним профилима и интернет страницама, истичу у Нафтној индустрији Србије.

Путниковићева каже да смо већ имали сличне случајеве и да су надлежни из "Поште" упозоравали грађане да не поверују у поруке где им се траже лични подаци како би могла да им буде испоручена нека пошиљка.

"Што се тиче инвестирања у Гаспром и потенцијалних наградних игара можда је дало идеју овима који се баве том врстом преваре то што су људи у Србији почели да размишљају о томе да купују акције компаније из иностранства. Ово ми личи на оно ако у Србији има добар број грађана који симпатишу Русију, онда ће покушати да купе акције Гаспрома. Треба бити јако опрезан у било којој врсти трансакције где се тражи да ви уложите новац. Зна се да и у Србији постоји берза и постоје и овлашћени брокери код којих можете купити акције било које компаније која је на берзама у свету. А Русија због санкција сигурно не би Гаспром или било која компанија из Русије давала такве информације. Иначе, мислим да је трговање акцијама Гаспрома специфично”, каже Путниковићева.

Што се тиче НИС-а, додаје, њихове акције могу да се купују на нашој берзи у Београду.

“Али опет то треба да се ради званичним путем, а не на основу тих неких огласа. А затрпани смо са толико информација – научите како да тргујете на светским берзама. Људима се нуди чак и неки као почетни капитал и то је заправо сигнал да је једна врста превара у питању”, наводи Путниковићева.

"ЕПС успео да се опорави од сајбер напада"

Од јуче је поново могућа наплата рачуна за струју на шалтерима "Електропривреде Србије". Шалтери нису радили више од два месеца због хакерског напада. На питање да ли је ЕПС успео да се опорави од сајбер напада, Путниковићева каже да је јесте.

“Оно што је добра ствар што хакери нису успели да зауставе производњу у ЕПС-у. Ипак, дигитализација у ЕПС-у је спроведена тако да није све једна целина, па да су они успели да, на пример, зауставе производњу или пласман електричне енергије. И то је оно што нам је заправо свима сигнал да треба да се врло опрезно сви ти системи података, комуникација, али и управљања у фабрикама, у великим системима где постоји и снабдевање и производња, да то мора да буде и више заштићено, али и да буде на неки начин раздвојено, да не може ако буде успешан хакерски напад да дође до проблема”, објаснила је Путниковићева.

Навела је и премер који се пре две године догодио у Америци када је заустављен цевовод којим су нафтни деривати транспортовани, па су бензинске пумпе на истоку Америке остале без горива.

”Ми смо сада имали напад у Србији који није зауставио пласман струје из Електропривреде Србије што би сигурно био један јако велики проблем и мислим да је ЕПС што се тога тиче добро организован и да верујем сада раде и на томе да унапреде заштиту, јер, нажалост, хакери не мирују и није ЕПС једина компанија која је била нападнута ни у Србији. Десило се то и у другим земљама у региону”, навела је Путниковићева.

Има ли зелене транзиције без нафте

Kолико дуго ће још авиони трошити керозин уместо да сипају био керозин или гориво добијено од алги? Хоће ли нафта и деривати нафте моћи преко ноћи да се замене дериватима произведеним од уљане репице сунцокрета? Да ли ће аутомобили на струју имати довољно електричне енергије да возе и нестају баш као када се у њих наточи фосилно гориво? Хоће ли бити толико ветра и сунца да струја која се добије из фосилних горива неће бити потребна? Све су то питања која се постављају анализирајући да ли има зелене транзиције без нафте.

“Мислим да су то први схватили људи који руководе нафтним компанијама у свету и то великим развијеним нафтним компанијама. Схватили су да је њихова шанса у томе да сами крену у зелену транзицију, а то да ли ће се нафта користити до 2035. или 2040. било је неких најава раније. Из године у годину расте потрошња нафте и нафтних деривата у свету, изузетак су биле 2008. година и година када смо сви због короне били затворени па је била смањена потрошња нафтних деривата. С друге стране, подсетила бих да нафта није само средство за добијање горива које се троше у моторима, јер нафта се користи у петрохемијској индустрији, од ње се производи много тога”, навела је Путниковићева.

Указала је на ствари које су направљене од деривата нафте, као што је пластика на пример.

“Пластику не бисмо имали, петрохемијска производња у свету се развија из дана у дан и њој су основна сировина и сирова нафта и природни гас, значи фосилна горива. Хоће ли аутомобили на струју моћи да замене ова горива? Аутомобили ће можда и моћи на краћим релацијама. Сада се пуно прича о водонику, али чак и водоник као неко алтернативно гориво нема довољно пунионица, као што и даље и у Европи, а код нас поготово, нема довољно пунионица за електричне аутомобиле. И онда с друге стране морамо мислити о томе да ли је та електрична енергија за пуњење аутомобила на струју произведена из обновљивих извора или је произведена сагоревањем угља у термоелектранама. Чему онда све то, јер су електрични аутомобили скупљи и недоступни великом броју грађана и у Европи, а поготово код нас”, закључила је Путниковићева.

Цело гостовање Јелице Путниковић у Јутарњем програму можете погледати у видеу.