Велики кашаљ се лако шири и дуго лечи – највише оболевају деца, како их заштитити

Начелница јединице за заразне болести Завода за јавно здравље у Београду Славица Марис каже да је број оболелих од великог кашља већи од броја регистрованих случајева, јер у сваком домаћинству, поред званично оболелог, има и других укућана који су болесни – бабе, деде, браћа, сестре.

"Највише оболевају деца од 10 до 19 година и њихово учешће је 60 процената. Затим, ови најмлађи, до 4 године. Њихово учешће је 9,7 одсто", каже др Марис.

Додаје да је међу оболелима највише оних који су потпуно вакцинисани – 64 одсто. Непотпуно вакцинисаних је 5,8 одсто, док је невакцинисаних 6,4 одсто.

Што се тиче Београда, велики кашаљ је регистрован у 16 општина – најмање у Сопоту, највише у Земуну.

"У Земуну је око 21 одсто свих оболелих. Затим имамо велики број оболелих регистрованих на градској општини Вождовац, Звездара, Чукарица и Палилула", каже докторка.

Веома заразно обољење, три стадијума болести

Докторка објашњава да велики кашаљ изазива бактерија bordetella pertussis и да је реч о веома заразном обољењу.

"Оно има три стадијума. Први стадијум, катерални, када је особа најзаразнија. Он обично почиње неким респираторним симптомима, на основу којих не можемо рећи да је у питању велики кашаљ или неко друго акутно респираторно обољење. Цурење из носа, имамо повишену температуру која обично иде до 38 степени, малаксалост, кашаљ али благ, није препознатљив", каже докторка Марис.

Озбиљнији кашаљ јавља се у другој фази.

"Када имамо те нападе кашља, са зацењивањем, који могу завршити повраћањем. Они су нарочито изражени током ноћи и ти напади могу бити јако драматични. Нарочито код мале деце узраста до годину дана, могу се јавити прекиди у дисању који могу изазвати озбиљне последице", истиче докторка.

Трећина оболелих беба, старости до годину дана, захтева болничко лечење.

"Од тих беба које су на болничком лечењу, две од три ће имати прекиде у дисању. Једна од пет ће имати упалу плућа. Једна од 50 ће имати невољне покрете, односно конвулзије. Једна од 150 ће имати оштећења мозга, односно енцефалопатију, а нажалост једна од 100 тих беба ће умрети", рекла је др Марис.

Болест од 100 дана

Велики кашаљ зове се и магарећи кашаљ, али и болест од 100 дана, јер дуго траје.

"Ова прва фаза болести траје од једне до две недеље, друга фаза траје дуже, од три до шест недеља, и трећа фаза је опоравак", каже докторка.

Велика је опасност ако постоји коинфекција још неким вирусом, као код беба које су у јануару преминуле од великог кашља.

"Једна је имала респираторни синцицијални вирус и риновирус, друга је имала риновирус и коронавирус, тако да су то све инфекције које су свакако допринеле тежој клиничкој слици и оваквом исходу. Честе су иначе такве ситуације да поред великог кашља закачимо још додатне вирусе, поготово када су мала деца у питању", каже докторка.

Родитељи да заштите децу – без посета у време када харају вируси

Родитељима поручује да треба да заштите децу у овом периоду када владају респираторни вируси.

"Нема посета, зна се, ипак су та деца јако осетљива. Морамо водити рачуна, нарочито треба заштитити малу децу узраста до годину дана, посебно до два месеца, јер вакцинација компонентом ове вакцине која штити против великог кашља, креће у другом месецу живота", напомиње докторка.

Вакцина иде у три дозе, са минималним размаком од четири недеље.

"Прва ревакцинација се даје у другој години живота, односно у годину дана од последње вакцине, и друга ревакцинација се даје деци пред полазак у школу. Од следеће године, према програму обавезне имунизације, планирана је имунизација деце у осмом разреду", каже докторка.

Истиче да је протеклих година смањена имунизација, али да у овом тренутку, након упозоравајућег податка да је од великог кашља умрло четворо деце, влада веће интересовање за вакцине.

"Раде се ревизије картотека за невакцинисану децу, односно пропуштену вакцинацију", каже докторка.

Колико траје имунитет

Објашњава да вакцина не даје доживотну заштиту, те да она слаби након четири године. Имунитет код оних који прележе велики кашаљ траје од 10 до 15 година.

"Тако да одрасле особе које су вакцинисане у дечијем узрасту, да кажемо у тој првој, односно другој години живота, немају заштиту", истиче докторка.

Међутим, напомиње да је код њих блажа клиничка слика.

Саветује да се избегава контакт са особама које имају неке респираторне проблеме, као и боравак у просторијама са великим бројем људи.

"Уколико је то неминовно, онда треба носити маску. Да чешће проветравамо, чешће боравимо на отвореном, чешће перемо руке и подижемо имунитет – адекватном исхраном, уз довољно сна и наравно физичке активности", наглашава др Славица Марис.