Одлазећи повереник упозорава: Потребан нови закон и боља заштита личних података

Системска злоупотреба гуши право оних који желе да брзо и ефикасно дођу до правилне, тачне и потпуне информације о раду органа власти, упозорава одлазећи повереник Милан Мариновић. Таква пракса највише погађа најмање институције – школе, домове здравља и мале локалне самоуправе.

Мариновић сматра да неко то ради "у лукративне сврхе, како би напунио своје џепове" и преоптеретио органе власти захтевима за приступ, жалбама и тужбама.

"Сваки пут када препознамо ту злоупотребу, ми доносимо одговарајућа решења којим одбијамо те жалбе да не бисмо поспешили злоупотребе. Нажалост, али и очекивано сва та наша решења су по тужби тих људи који злоупотребљавају право сада пред Управним судом. Али, то није решење, појединачна решења нису решење – решење је да се промени закон. Ми смо дали предлоге у ком смислу да се мења како би злоупотребе биле спречене", указује Мариновић.

Изменама тог закона пре пет година, повереник је добио овлашћење да подноси захтеве за покретање прекршајног поступка. Од тада се у државну касу слило 30 милиона динара по основу наплаћених казни.

Постојећи Закон не прати развој технологије

Време је и за нови Закон о заштити података о личности. Актуелни закон, сматра заменица повереника Сања Унковић, више не прати убрзан развој дигиталних технологија и вештачке интелигенције.

Унковићева каже да се рапидан развој технологије, дигитализације и вештачке интелигенције догодио готово преко ноћи.

"Ми се и даље довијамо како да спречимо кршење права на заштиту података о личности", истакла је Унковићева.

Један од важних задатака остаје и едукација грађана о заштити личних података – зашто их треба чувати и какве последице може имати њихово неконтролисано дељење на интернету.

Милан Мариновић поручује да грађани не треба олако да прихватају услове приликом коришћења интернет услуга.

"Не треба да кликнеш сваки пут када одеш на интернет оно дугме 'прихватам' да би добио малу добит у том тренутку, да би скинуо неку игрицу или наручио неку робу, а да онда се питаш где су све твоји подаци, које су ти они узели уместо пара, јер је то обично бесплатно, отишли и за шта се све користе", рекао је Мариновић.

Током протеклих седам година број предмета повећан је два и по пута, а број решених већи је за око десет хиљада. Поред Београда, канцеларије повереника отворене су у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Јавни позив за избор новог повереника расписан је средином јула.