Колико наставници, а колико ђаци у Србији користе ChatGPT

Професорка психологије на Филолошком факултету у Београду Добринка Кузмановић каже да је вештачка интелигенција обележила 2023. годину, али да она још није ушла у наше школе и да нема уплив на образовање.

"Једно емпиријско истраживање у које је било укључена половина наставника информатике у основним школама у Србији показало је да ChatGPT користи пет одсто наставника, а нешто већи проценат ученика извештава о коришћењу овог алата заснованог на вештачкој интелигенцији", рекла је Кузмановићева.

Каже да је забрињавајуће то што је велики проценат наставника заправо скептичан према употреби тог алата и што сматрају да он не може да допринесе унапређењу образовања.

“Компетенције наставника су од пресудног значаја за инкорпорирање било ког алата у образовну праксу. Ви морате да опремите наставнике вештинама. Данас се све чешће говори о писмености за вештачку интелигенцију. Они морају да поседују општа концептуална знања”, рекла је професорка Филозофског факултета.

Како се вештачка интелигенција користи у оцењивању

Упозорава да су та знања, нажалост, на ниском нивоу, а да педагогија губи у трци са технолошким развојем. Наводи и да се поставља питање да ли образовање уопште треба да инкорпорира све новине из Силицијумске долине.

"Наставник треба да уме да употреби алате вештачке интелигенције на један педагошки смислен и оправдан начин", рекла је Кузмановићева.

То објашњава на примерима међународних тестирања и других истраживања у образовању где се вештачка интелигенција користи за такозвано адаптивно тестирање.

“То значи да се уз помоћ вештачке интелигенције прилагођава ниво тежине задатака и когнитивних захтева капацитетима сваког ученика. Ученик ће добити задатак одговарајуће тежине у зависности од тога како је урадио претходни задатак“, објашњава Кузмановићева.

Репродуковање наученог није више довољно

Ако имамо екстерну меморију огромног капацитета, ако нам је оно при руци у сваком тренутку, само репродуковање чињеница постаје девалвирано и морамо да знамо да одемо даље од тих чињеница.

“Да знамо шта ћемо да урадимо са тим чињеницама, како ћемо да проценимо њихову веродостојност, поузданост, у контексту вештачке интелигенције, да поседујемо тзв. податковну или писменост у домену података, алгоритамску писменост, да знамо на које се све начине могу злоупотребити алати вештачке интелигенције, како то обликује наш свакодневни живот, нашу добробит, услове у којима ми живимо данас и у будућности. Дакле, морамо да развијамо вештине критичког промишљања, морамо да припремамо да они креирају сопствену будућност“, рекла је професорка Кузмановић.