Шта треба да се нађе на трпези за Светог Николу и које је обичаје важно поштовати

Свештеник Игор Батес наводи да је најважније да на Никољдан бар неко из породице оде у цркву, однесе колач и вино, а да се претходно припреми постом и молитвом и да се причести тог дана, као и да тако цела породица добија благослов.

"Што се тиче разлога зашто постимо, мада одмах да кажем да када једемо рибу у време дужих постова, то је увек неко ублажење и не сматра се правим постом. Када постимо, то је само због тога што се овај празник налази у време Божићног поста. Посни су и дани који му претходе, посни су и дани који му следе, у том смислу за оне који посте та четири прописана годишња велика поста, среду и петак, то није ништа необично", истиче свештеник.

Када је реч о људима који Светог Николу прослављају мрсном трпезом, каже да се ретко са тим сусретао у последње време.

"Ретко сам срео у последње време да неко само спрема мрсно за Светог Николу, због својих гостију, јер знају да ће доћи гости који посте и они који не посте. Долазе ту људи који су болесни, који и не могу да посте, и из љубави припреме и једну и другу храну, па да има за кога тако ко воли", објашњава свештеник.

Говорећи о прослављању крсне славе у ресторанима, каже да је то тековина времена у коме живимо. Ипак, саветује уздржавање и неку нормалност.

"Многи људи су подстанари. Из разних разлога они не могу да славе у својим становима, што због прописа у зградама и тако даље. Само по себи то издвајање у те неке просторе, ресторане, изнајмљене просторе, не видим као нешто лоше", објаснио је свештеник.

Указао је да свака црква и манастир данас служе литургију.

"И то је оно што је најважније, света литургија. И обавезно се припреми, ако не и сваки пут после литургије, тих дана се посебно свечано припреми трпеза. И сви су позвани, сви они који славе и они који дођу тог дана у цркву. И мислим да је и то на неки начин црква, храм, место увек коме треба да тежимо", поручује свештеник.

Свети Никола познат по милосрђу и скромности

Свети Никола је светац познат по милосрђу и скромности. Свештеник каже да су то врлине и то не само хришћанске, него и опште људске врлине које би требало да красе сваког од нас.

"Али врлине, као што знамо, се стичу. Наравно, место где се врлине најбоље стичу и од најранијег детињства, то је породица. Али они који нису благословени таквим искуством, јер ми долазимо из различитих ситуација и различитих породица, сви смо различити. И стекли смо лоше неке навике, постоји и за нас могућност да стекнемо врлине, али знамо да ко год је кренуо тим путем, да је то један дуготрајан процес", рекао је свештеник.

А добар пут за то је, истиче, пост.

"Мислим да је на добром путу свако уколико је у ту своју намеру уврстио пост. Све бих подсетио на речи Светог Јована Лествичника, који је рекао да су пост, али спојен са молитвом, крила која воде ка небу. Тако да пост и молитва за Хришћане, као и оно што никако не треба заборавити, то су добра дела – милосрђе. Милосрђе је то које топи срце, опет речи Светог Јована Златоустог и то је оно што мислим да је потребно свакоме и у дане поста и ван дана поста", поручује свештеник.

Митровић: Мушкарци припремају рибу, а жене све ове остале ђаконије

Етнограф Светлана Митровић каже да је Свети Никола најчешћа слава. Указала је да је пуно храмова или цркава који су посвећени Светом Николи.

“Јесте најчешћа слава. Наш народ се много селио и да би задржао успомену на свој завичај, на своју матицу, они су преносили ту славу коју су славили у свом завичају“, додала је Митровићева.

На питање шта би требало да буде на трпези за Светог Николу, Митровићева каже да је најважније да буде посна храна.

“Верује се да би требало да буде шарана на столу или неке друге врсте риба. Пасуљ, посна сарма, али што је занимљиво, то се задржало и до данашњих дана, мушкарци припремају рибу, а жене све ове остале ђаконије“, објашњава Митровићева.

Иако су обичаји жива творевина, мењају се и нестају, али се слава као обичај у Срба задржао.

“Сваки обичај се мења, али неку своју основу је задржао. То је прављење славског колача, прављење жита, има богата трпеза, онда ношење славског колача у цркву да се пресече. Важно је да сваки члан породице узме комадић тог колача за здравље за наредну годину“, истиче Митровићева.

"Најосновније је да се породица окупи, да дођу пријатељи и комшије"

Указује и да има различитих начина на које се слава прославља у зависности од дела земље, али најосновније је да се породица окупи, да се постави богата трпеза, као и да дођу пријатељи и комшије да се почасте.

Објаснила је да се Свети Никола слави и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мира у Ликији у тада православни Бари у Италији.

“Свети Никола има доста поклоника. Он је постао за живота светац и он је био добар човек, частан човек, много је помагао људима. И то у тајности, умео је своју годишњу плату да однесе у неко сиротиште и да то нико не зна за то него се то касније сазнало“, додала је Митровићева.

Иначе, Свети Никола је слава сплавара, бродара зато се и зове Водени Свети Никола. Лађари где год се нађу, требало би да зауставе лађе и да се помоле светитељу, тек онда да наставе свој пут. А у народу се верује да они ко опрости данас дуг, имаће следеће годину велику благодет.

Постоји и обичај да би данас требало да се посади Божићно жито, да би до Божића довољно нарасло.