Сваки десети ђак трпи насиље у школи, исто толико ученика признаје да се понаша насилнички

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је да су школе у Србији први и највероватније најсигурнији показатељ различитих облика асоцијалних понашања код деце, због чега су у пуном фокусу надлежних институција које треба да понуде одговоре зашто долази до неприхватљивог понашања које се најчешће огледа као вршњачко насиље.

Пашалић је на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о насиљу у школама, оценио да се после трагедије у основној школи "Владислав Рибникар" није повећала стопа насиља у образовним установама и да је, како је истакао, изузетно повећана пажња свих надлежних институција које баве заштитом деце, наводи се у саопштењу Заштитника грађана.

"Школе су данас једини ‘лакмус папир’ који идентификује асоцијална понашања код деце на која треба реаговати. Трагични догађаји у школи ‘Владислав Рибникар’ из маја ове године показали су нам колико је битна превенција у раду на искорењивању насиља у школама", рекао је Пашалић.

"Ако се насиље толерише код деце, после одређеног броја година добићемо насилног појединца у друштву, и тако један круг насиља отвара други круг насиља. Школа мора да буде безбедно и сигурно место за нашу децу и због тога се у превенцију насиља морају укључити сви који учествују у образовању и васпитању деце – од родитеља, наставника и школа до надлежних органа – центара за социјални рад, тужилаштава и полиције", навео је Пашалић.

Шта је показало истраживање заштитника грађана

Заменица шефа Канцеларије Савета Европе у Београду Нађа Ћук указала је на потребу унапређења начела толеранције и антидискриминаторних политика и нагласила да је неопходно заједничким радом створити безбедно окружење за децу и младе у будућности.

Истраживање заштитника грађана је показало да сваки десети ученик скоро свакодневно трпи насиље у школи, сваки пети је лично био изложен родно заснованом насиљу, док сваки десети признаје да се и сам насилнички понаша према вршњацима.

Свака друга девојчица (41,9%) и сваки пети дечак (20,6%) суочили су се са родно неприкладним говором у школи, сваки пети ученик (20,5%) био је и лично изложен родно заснованом насиљу, док 35% ученика наводи да неретко чују од наставника увредљив родно заснован говор, као и увредљив речник о припадницима мањинских група, посебно о ромским ученицима, ЛГБТИ+ или особама са инвалидитетом и сметњама у развоју.

Према истраживању, готово сваки ученик у Србији (87%) у школи је чуо да се међу ученицима за ЛГБТИ+ особе користе увредљиве квалификације, да су ставови према Ромима једнако негативни као и према ЛГБТИ+ заједници, те да су негативни ставови најмање изражени према особама са инвалидитетом и старијим особама.

Насиље део школске свакодневице

Дечаци у већем проценту учествују у вршњачком насиљу и имају негативније ставове према Ромима, ЛГБТИ+ особама, старијим особама, али и према девојчицама, показује истраживање Заштитника грађана којим је утврђено и да око 3/4 ученика не зна да њихове школе имају тим за заштиту ученика од насиља, а још већи број ђака (око 9/10) не зна ко тај тим чини.

Истраживање је још показало да више од половине ученика у основним и средњим школама у Србији не зна за постојање програма превенције насиља, за разлику од наставника који за те активности знају (око 80%).

Насиље међу вршњацима је чест и препознатљив феномен у школском окружењу с обзиром на то да се сваки четврти ученик изјаснио да је насиље део школске свакодневице, а да тек шест одсто ђака тврди да нису сведочили насиљу у својим школама.

Истраживање је спроведено у 18 основних и средњих школа у Србији, и у њему је учествовало 390 ученика и 158 наставника.