Трећина Србије подложна клизиштима - решење је планска документација

Професор др Биљана Албомасов, декан Рударско-геолошког факултета, каже да је управо то подручје у зони центра за рехабилитацију Прибојске бање, клизиште које је познато већ више од 40 година.

"Не знам да ли су у међувремену рађена истраживања и на основу чега је пројекат направљен, али је то познато клизиште. Што се тиче територије Србије, процена је још увек оквирна да је негде око 30 одсто територије Србије подложно клизиштима“, навела је Албомасаова.

Најчешћи покретач падавине

Према њеним речима, за почетак би морала да се ураде истраживања, јер без геолошких истраживања не може се урадити пројекат санације.

"У принципу, пре било какве зграде било ког објекта требало би детаљно да се истражи терен. Значи ја не могу да тврдим да ли је то рађено, јер нисам била доле и не знам, али то је правило“, напоменула је гошћа Јутарњег програма.

Истакла је да је држава дужна да уради националну процену ризика, најавила је да ће ове године бити урађена и нова карта.

"Свако брдо може бити клизиште, али у нашим климатским условима најчешћи покретач су обилне падавине које могу бити или кумулативне, што значи да у дужем временском периоду буде падавина, или интензивне падавине, када у врло кратком временском периоду буде велика количина падавина“, каже Албомасаова.

Према њеним речима, најризичнији период за клизишта су јесен и пролеће.

Јефтиније предупредити клизиште него санирати

"Код нас је пик падавина негде у мају и јуну, пре климатских промена уобичајено је било да март и април буду месеци када долази до активирања, односно реактивирања клизишта, а да негде у октобру, новембру буде нека друга фаза. Међутим, сада је то све мало померено“, каже професорка.

Напоменула је да је увек јефтиније предупредити клизиште, али да ако нисте до тада имали истраживање на одређеном терену, онда баш и не можете да предвидите где ће да се појави.

Одговарајући на питање како се у свету боре са клизиштима, професорка каже да земље које су доста узнапредовале, пре свега поштују планску документацију.

"Дешава се да цена санације превазилази цену самих објеката, односно плацева и терена, тако да се у тим случајима расељавају лица и то није само код нас. То је пракса широм света“, каже Албомасаова.