Велики школски час у Шумарицама – сећање на стрељане недужне цивиле

У Спомен парку у Шумарицама обележен је Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату и 82 године од стрељања цивила у Крагујевцу. На традиционалној манифестацији – Великом школском часу – изведена је поема "Шум Шумарице".

У оквиру обележавања Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату, у Крагујевцу је одржан Велики школски час. На традиционалној антиратној манифестацији изведена је поема Шум Шумарице Дарка Цвијетића.

Тог црног октобра 1941. из Крагујевца и околних села у вечност је отишло око три хиљаде невиних душа. Шум Шумарица чуо се и данас са Великог школског часа крај Споменика стрељаним ђацима и професорима. Тужбалица и опомена, кроз разговор живих и мртвих, да се не понови.

"Ми смо кроз своју историју, на најтежи могући начин, кроз своја страдања, схватили и научили да на овом свету правде нема. И нема тог права које велики силни и моћни нису у стању да погазе уколико мисле да то чини нешто њиховим интересима. То смо разумели", рекао је председник Скупштине Србије Владимир Орлић.

"Сад кад сам овде осетим силно узбуђење, осетим страх, осетим трему, осетим једну чудну енергију коју још увек нисам освјестио, нисам је рационализирао и бескрајно сам поносан што сам овде и што моја мала ријеч даје глас тим људима", каже Дарко Цвијетић, писац поеме Шум Шумарице.

"Ево и ми се бавимо овде овим догађајем који се десио сад већ у некој давној прошлости, а заправо он стално траје, тај Аушвиц, Јасеновац, Шумарице, оне су стално присутне", рекао је Марко Мисирача, редитељ.

Сећања не бледе. Наредба 100 за једног убијеног немачког војника и 50 за рањеног завила је у црно цео град.

"Жене су ишле у црнини, у црним марамама, па постоји једна потресна слика, где оне чекају у ред за хлеб и све до једне носе црне мараме", каже Јелена Давидовић, кустос у Спомен-парку "Крагујевачки октобар".

Међу њима и мајке 300 ђака, одведених их школских клупа на стратиште.

"Најмлађи дечак за кога ми сигурно знамо идентитет, а вероватно је било чак и млађих, се звао Драгиша Николић, имао је 12 година. Тако да све је практично било необично у овом злочину, посебно та бруталност убијања ђака", каже Марко Терзић, историчар у Спомен-парку "Крагујевачки октобар".

Уз хумке стрељаних венце су положили ученици Прве крагујевачке гимназије, државни званичници, представници града Крагујевца, амбасада, делегације градова побратима, потомци стрељаних.

Великом школском часу претходио је молебан крагујевачким новомученицима.