Велики школски час у Шумарицама – сећање на стрељане цивиле, ђаке и наставнике

Пре 83 године у крагујевачким Шумарицама стрељано је око 3.000 недужних грађана, међу којима је било и око 300 ђака и наставника. У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. У Шумарицама одржан Велики школски час. Изведена је поема "Лекције из памћења" Драгана Хамовића, у режији Небојше Дугалића.

Уз подсећање на један од највећих злочина у историји човечанства, из Шумарица су и ове године послате поруке мира и толеранције и апел читавом свету да се овакав злочин више нигде и никада не понови.

У Спомен-парку у Шумарицама и овог 21. октобра одржана је манифестација "Велики школски час" током које је изведена поема "Лекције из памћења", чиме су обележене 83 године од једног од највећих злочина немачких окупатора у Другом светском рату, масовног стрељања цивила, ђака и професора.

Поред споменика "Прекинут лет", архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Јован са свештеницима Шумадијске епархије служили су молебан.

На хумке крај споменика ђацима и професорима Прве крагујевачке гимназије венце су положили изасланик председника Србије Александра Вучића, министар Немања Старовић, представници Града Крагујевца, војске, полиције, Уставног суд, СУБНОР-а.

Венце су положили и амбасадори и представници Немачке, Палестине, Аустрије, Руске Федерације, Белорусије, Босне и Херцеговине, Француске, Мексика, Црне Горе, Словачке, Велике Британије, представници градова пријатеља Крагујевца.

Дан најдубљег бола

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић истакла је да се нигде не може лекција из историје учити на начин као на овом месту у Шумарицама, јер је 21. октобар 1941. године дан најдубљег бола. "Истог датума 1944. године ослобођен је Крагујевац", додала је министарка и истакла да је Крагујевац град херој, град бола и поноса.

"Ми, Крагујевчани, и поносни и са осећањем дигнитета тужно се сећамо и шаљемо поруку да се Шумарице 1941. године никада и нигде не смеју поновити", рекла је Славица Ђукић Дејановић.

Ове године крај споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама изведена је поема "Лекције из сећања", аутора Драгана Хамовића, у режији Небојше Дугалића, а поему су извели глумци крагујевачког Књажевско српског театра и Бард театра. Аутор поеме, књижевник Драган Хамовић рекао је да на оваквим комеморацијама мора да се истрајава, јер је то важно свима нама.

"Ми и данас разне империјалне изазове трпимо и овакве ситуације, овакви примери, оваква места нам помажу да оснажимо импулс опстанка, онај одбрамбени импулс без кога као народ, као заједница и свако појединачно нисмо ништа", додао је Хамовић.

Сто за једног

Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.

Одмазду су Немци отпочели већ у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву и Грошници. Тада је, према историјским изворима, стрељано 416 мештана. Ипак, 416 мештана није било ни близу квоте коју су Немци тада прописали: "Сто за једног".

Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21. октобра стрељају.

Хапсили су Крагујевчане по улицама, кафанама, школама.

Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, Немци су се послужили триком да је све због замене личних карата.

Ухапшене људе су затворили у касарну "Танаско Рајић" и одатле их одвели на стрељање 21. октобра.

За три дана је стрељано око 3.000 људи, а међу њима и много деце и то не само у Крагујевцу него и у Јадру и Краљеву.

Крагујевачка трагадија је, како историчари упозоравају, била позната у Другом светском рату одмах пошто се десила и готово одмах је постала симбол страдања деце и цивила у ондашњим Југославији и Србији у Другом светском рату.

Крвава бајка

Спомен-парк "Крагујевачки октобар", у оквиру ког је и музеј "21. октобар", као и песма Десанке Максимовић "Крвава бајка" чувају сећање на стрељане грађане.

У Музеју "21. октобар" су, између осталог, изложене личне ствари страдале деце – капе, ђачке књижице, оредни, документа, све оно што су имали код себе када су стрељани.

Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.

Спомен-парк "Крагујевачки октобар" основан је 1953. године са жељом да очува успомену на стрељану децу и грађане, да негује културу сећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и уметничке манифестације и активности.

Велики школски час крај споменика стрељаних ђака и професора одржава се од 1971. године.