Како Крагујевац чува сећање на стрељане у том граду 1941. године

У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Историчар у спомен-парку "Крагујевачки октобар“ Марко Терзић рекао је за РТС да сећајући се ружних ствари из прошлости радимо на томе да се такве ствари не догоде у будућности, јер оно што је било могуће пре 82 године могло би да се догоди и сада.

Један од симбола страдања у Другом светском рату у Крагујевцу је Споменик стрељаним ђацима и професорима.

Поред њега су на плочама и делови најпознатијих песама написаних о овом догађају – Крвава бајка Десанке Максимовић и Крагујевац Радоја Радовановића који у стиху каже: Пуцајте, ја и сада држим час.

У Крагујевцу је од 19. до 21. октобра 1941. стрељано око 3.000 невиних грађана. Стрељање је тог 21. октобра пре 82 године почело у седам часова ујутру.

Историчар у спомен-парку "Крагујевачки октобар" Марко Терзић рекао је да се највећи део злочина догодио 21. октобра када су људи прикупљени углавном 20. октобра у тадашњу касарну "Танаско Рајић", вођени ширином садашњег спомен-парка и стрељени на месту где се и сада налазе хумке.

Одлике почетка Холокауста

"Злочин је у том најодвратнијем делу садржавао и убијање људи који су били изван оне иницијалне наредбе по којој се злочин дешавао, тако да у овом целом злочину имамо и одлике почетка Холокауста, убијање мушких Јевреја, убијање Рома, убијање Срба овде, и то је категорија коју и сами Немци нису предвидели у иницијалној наредби, почевши од стараца преко жена – овде је убијено 27 жена – до страдања деце, што је овај злочин у ствари одвојио од осталих страдања којих је, нажалост, било у том периоду у Србији", рекао је Терзић.

Додаје да су Немци овде стрељали око 300 ђака, шест средњих школа је тада било у Крагујевцу и из сваке средње школе је, бар понеки од ученика, доведен и убијен. Стрељани су и професори.

"Стрељана су и мања деца, од дванаест до 14,15 година, у сваком случају верујемо да је било и млађих, али ми знамо сигурно – Драгиша Николић је имао 12 година", истакао је Терзић.

Зашто је важно неговати културу сећања

Сећајући се ружних ствари из прошлости, ми радимо да се такве ствари не догоде у будућности. Јер оно што је било могуће пре 82 године могуће је да се догоди сада. Нажалост, постоје идеологије које су сличне, које убеђују људе да су различити и да неко ко делује нормално, може у таквом контексту рата да учини страшне злочине, убијање чак и мале деце и да нема проблема с тим, закључио је Марко Терзић.

Антиратна манифестација "Велики школски час" која почиње у 11 сати може да се гледа у директном преносу на Другом програму Радио-телевизије Србије.