Досада боља од мобилног - зашто треба забранити употребу телефона у школама

Према подацима Унеска, у свету је свака шеста држава увела забрану коришћења мобилних телефона у школама, док је у Србији то питање и даље препуштено интерним одлукама сваке школе.

Професор Ранко Рајовић рекао је у Јутарњем програму да мобилни телефон може и да помогне у неким стварима, али да претерана употреба смањује пажњу и смањује концентрацију.

"Ако има агресивне садржаје, повећава се и агресивност. Када све то саберемо, није добро за школску децу, посебно јер знамо да мозак у развоју јако брзо прима информације из окружења које се у њега интегришу", наглашава Рајовић.

Каже да је важно да родитељи знају да мобилни телефон, ако се превише користи, утиче и на меморију.

Забрану коришћења мобилних телефона током наставе прво су увеле поједине школе у Прокупљу, Пожаревцу, Вршцу, Суботици, Београду, али су оне и даље у мањини. 

Холандија прва увела таблет у школу – и потом их забранила 

Професор Рајовић каже да морамо да нађемо заједнички став да ли је то добро или није.

"Нема ту средине. Холандија је међу првима увела таблет у школу. Нико није питао родитеље и децу. Холандија сада избацује таблете из школе, јер видимо да ту има нешто што није у реду", истиче Рајовић.

Каже да често рачунамо на то да ће родитељи успети да контролишу дете и смање коришћење мобилног телефона код куће, али упозорава да то не иде тако лако.

"Деца воле да добију лајк, то је јаче од њих"

Рајовић истиче да деца очекују да на друштвеним мрежама добију лајкове као потврду за нешто што су урадили, али да то углавном буде нешто што је негативно.

"Неће добити лајк ако испричају како су научили лекцију из биологије или како су на планини нашли нове биљке. Када ураде нешто негативно, добију лајкове. Ако дозволимо интернет, ми то понашање практично подржавамо. Деца воле да добију тај лајк, то је јаче од њих. То је похвала, а дете воли похвалу", објашњава Рајовић.

Истиче да деца на тај начин постају заробљеници виртуелног света.

Професор напомиње да мобилни телефон може да буде опасан и на путу од куће до школе, јер деца често, загледана у телефоне, не виде аутомобиле.

"Када имају досаду, а немају телефон, морају да се играју"

Професор Рајовић саветује да родитељи који желе да ограниче детету употребу мобилног телефона морају да се наоружају стрпљењем, да причају са децом и праве границе које деца треба да испоштују.

Истиче да родитељи морају и да се едукују јер многи не знају да постоје апликације путем којих могу да прате шта дете ради на телефону – када је активно и које програме гледа.

Рајовић наглашава да се без телефона јавља досада, која је можда и кључна ствар за развој детета.

"Када имају досаду, а немају телефон, они морају да се играју. То је једноставан савет за школе. Када укинемо телефоне у школи, они ће одмор од 15 или 20 минута искористити да причају, да трче или да се играју", наводи Рајовић.

"У свему су најбитније границе"

Психолог и психотерапеут Јована Стојковић такође сматра да мобилним телефонима није место у школи.

Наводи да се често сусреће са праксом да телефони на неким часовима користе, а на неким не, и апелује да се нађе заједнички договор.

Стојковићева каже да су у свему најбитније границе и додаје да су родитељи у великој мери свесни нежељених ефеката када деци дају телефон.

"Сваки лајк буди концепт награде, а у породици изостаје вербална награда. Родитељи су често фокусирани на то шта све дете није урадило, а не на то шта јесте", истиче Стојковићева.

Каже да поједини родитељи претерују у жељи да знају где им је дете и да јесте у реду да знају када се школа завршила и када је дете кренуло ка кући, али да нема потребе за коришћењем мобилних телефона током школе.