Поглед у телефон мења више од држања – последице које осећа цело тело

Постоји чак и забринутост да живот у којем доминира технологија доводи до појаве већег броја бора. Поред тога, неки од ових физичких проблема касније би могли да доведу и до когнитивног пада или других озбиљнијих здравствених компликација.

Срећом, ако не желите да вам технологија наруши здравље, постоје мере које можете да предузмете.

Деформисана кичма

Ако ово читате на телефону, велика је вероватноћа да сте спустили главу и гледате надоле.

Такав положај, познат као „предњи положај главе“, може да створи оптерећење врата као да сте га оптеретили тежином и до 27 килограма.

Временом то може да оштети дискове кичме, доведе до пропадања зглобова и мишића, па чак и да смањи капацитет плућа. Ово стање има и неформалан назив – „технолошки врат“ („tech neck“).

Осим тога, може трајно да промени изглед тела.

Постоје посебне вежбе које, уз надзор лекара, могу да помогну у исправљању овог проблема.

Ипак, постоје и једноставније промене које можете да примените већ сада – подигните телефон. Екран поставите у висину очију и, ако је могуће, на удаљеност приближно једнаку дужини испружене руке.

Исти савет важи и за мониторе рачунара. Поједини стручњаци истичу да је корисно правити паузе током рада за екраном – покушајте да одморите двадесет минута након сваких пола сата коришћења.

Иритација коже и наборан врат

Последњих година појавила се нова бојазан – да ли такозвани „технолошки врат“ изазива боре у пределу врата?

„Теоријски, то има смисла“, напомиње др Џастин Хекстол, консултанткиња дерматолог и чланица Краљевског колеџа лекара Уједињеног Краљевства.

Понављано напрезање доводи до стварања бора, па би стално спуштање главе и савијање врата могло да представља проблем.

Ипак, Хекстолова истиче да не постоје чврсти научни докази који потврђују ту повезаност.

Саветује да не купујете специјалне препарате за кожу намењене лечењу „технолошког врата“, који су се недавно појавили на тржишту.

Постоје, међутим, други кожни проблеми на које треба обратити пажњу, посебно ако носите паметни сат који готово никада не скидате.

„Тамна и влажна средина, каква је испод сата, идеална је за размножавање гљивица, што може да доведе до иритације или чак екцема“, објашњава дерматолошкиња.

Пошто то може да оштети заштитну баријеру коже, Хекстолова упозорава да се може развити и осетљивост на поједине материјале од којих су уређаји направљени, попут никла, гуме, латекса и групе хемијских једињења познатих као акрилати.

Решење је једноставно – чешће скидајте паметни сат и перите кожу. Ако га носите током целог дана, препоручује се и наношење заштитне креме.

Слабљење вида

Стопа кратковидости расте већ деценијама. С обзиром на промене у начину живота, лако је окривити технологију.
То можда јесте тачно, али не на начин на који већина људи мисли, сматра Доналд Мати, професор оптометрије на Државном универзитету Охајо у Сједињеним Америчким Државама.

„Више од двадесет година пратили смо развој очију код деце и анализирали факторе ризика за настанак и напредовање кратковидости“, каже Мати.

Једно од кључних питања било је да ли постоји веза између кратковидости и рада на близину, односно активности које захтевају стално гледање у предмете близу лица, као што је телефон.

„Одговор је – не“, каже професор.

Међутим, истраживање је показало нешто друго – време проведено напољу има заштитно дејство.

„Претпоставка је да јака дневна светлост подстиче ослобађање допамина у мрежњачи, што, чини се, утиче на развој вида“, објашњава Мати.

Технологија је део шире промене начина живота која нас наводи да све више времена проводимо у затвореном простору.
Због тога проф. Мати сматра да дигитални уређаји могу посредно да имају негативан утицај на вид.

Решење је једноставно – проводите више времена напољу.

То неће користити само вашим очима, већ може и да побољша сан. При томе користите крему са заштитним фактором и сунчане наочаре како бисте се заштитили од штетног утицаја сунца.

Слабе шаке

Снага стиска шаке све више се препознаје као важан показатељ општег здравља. Једно истраживање показало је да боље предвиђа ризик од превремене смрти него крвни притисак. Истовремено, снага стиска опада у многим земљама, посебно код младих.

„Пад који се бележи код читавих генерација не значи само слабије шаке, већ може бити рани знак упозорења за будуће здравље млађих генерација“, напомиње Јоханес Белер, професор медицинске социологије на Медицинском универзитету Лужица у Немачкој.

„Постоје озбиљни разлози да се верује да прелазак на седелачки рад за рачунаром доприноси паду физичке спремности, а то се вероватно одражава и на снагу стиска.“

Требало би да можете што јаче да стиснете тениску лоптицу и тај стисак задржите између 15 и 30 секунди.

Али није реч само о јачању стиска, већ и о побољшању укупне физичке кондиције.

Координација ока и руке

Чини се да технологија утиче и на моторичке способности, односно на вештине које повезују мозак и тело како би се извели прецизни покрети.

Може да побољша спретност у радњама као што су кликтање мишем или превлачење прста по екрану, каже Себастијан Зугате, професор развојне психологије на Универзитету у Регензбургу.

„Међутим, ако посматрамо развој моторичких способности у ширем смислу, а нарочито фине моторике, докази указују на негативан утицај.“

О последицама код деце знамо много више него код одраслих. Истраживања која је спровео сам Зугате показују везу између дужег времена проведеног испред екрана и слабијег развоја моторичких способности.

То је посебно забрињавајуће јер постоји повезаност између моторичких способности и когнитивног, као и школског успеха деце и адолесцената.

Његов савет није да се шири паника нити да се екрани забране, већ да се свесно уведу практичне активности које захтевају фини рад руку у свакодневни живот.

Дуготрајне активности које укључују рад рукама, попут припреме хране или израде рукотворина, могу бити веома корисне. Зугате се бави столарством, али човек може да научи да свира музички инструмент или једноставно више пише руком.

„Није смак света, реч је о суптилним ефектима“, истиче проф. Зугате.

„Али, иако су на нивоу појединца ти ефекти благи до умерени, када их посматрамо у целини и кроз генерације, можемо говорити о могућем заглупљивању друштва и губитку способности да непосредно разумемо стварност, јер су руке једна од наших најважнијих веза са светом.“