Једно „да“ може да спасе пет живота – РТС и Министарство здравља заједно у кампањи донорства

Више од 1.200 одраслих и деце у Србији чека на трансплантацију органа. Од почетка године 22 породице дале су сагласност за донирање, захваљујући чему је урађено 89 трансплантација. Радио-телевизија Србије и Министарство здравља потписали су меморандум о сарадњи у националној кампањи „Постани донор: најважнији позив у животу“. Лекари поручују да је подршка грађана пресудна, јер је много већа вероватноћа да ће нам током живота затребати орган него да ћемо постати донори.

Трансплантација је једина област медицине која у потпуности зависи од подршке грађана – једно „да“ и сагласност породице за даривање органа у најтежем тренутку могу да спасу и продуже најмање пет живота. У Србији тренутно више од 1.200 одраслих и деце чека на трансплантацију.

Од почетка године 22 породице дале су сагласност за донирање органа, захваљујући чему је урађено 89 трансплантација – 43 трансплантације бубрега, 32 рожњаче, пет јетри и 10 срца. У априлу је у Србији урађена и прва трансплантација плућа, а пацијент је добро.

За развој програма трансплантације, осим спремности здравственог система и медицинских тимова, неопходна је подршка грађана, али и континуирано информисање јавности. Радио-телевизија Србије и Министарство здравља због тога су потписали меморандум о сарадњи у националној кампањи „Постани донор: најважнији позив у животу“.

Начелница Одељења за трансплантацију бубрега Универзитетског клиничког центра Србије др Милица Крављача наводи да је у том центру од почетка године урађено 11 трансплантација бубрега.

„Један бубрег је добијен од живог даваоца; мајка је дала бубрег сину, а преосталих 10 смо добили од умрлих донора. Четири бубрега добијена од умрлих донора из нашег центра су додељена Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, јер наш систем за доделу органа, као и сви системи у свету, децу која су на листи чекања апсолутно препознају као приоритет“, објашњава докторка.

Сви примаоци су, додаје, добро и имају функционалне бубреге.

На бубрег чека нешто мање од 400 људи

На листи чекања за трансплантацију бубрега тренутно је нешто мање од 400 пацијената. Реч је о људима којима су бубрези трајно престали да раде, који су на некој од две врсте дијализе и прошли су медицинска испитивања којима је утврђено да су подобни за трансплантацију.

Када се добије сагласност породице преминулог донора и када донор прође неопходне провере, почиње избор примаоца. Др Крављача објашњава да се најпре гледају крвна група и генетске карактеристике које одређују степен сличности донора и потенцијалног примаоца.

„Важно је не само да урадимо, него да трансплантација буде и успешна“, истиче докторка.

Када орган постане доступан, обично се позива више потенцијалних прималаца. Осим подударности са донором, пресудно је и тренутно здравствено стање пацијента – на пример, да ли има инфекцију или други акутни проблем који би у том тренутку представљао контраиндикацију за операцију.

За трансплантацију срца на располагању највише четири сата

Код трансплантације срца време је један од пресудних фактора. Кардиохирург др Милош Матковић објашњава да од тренутка када се срце експлантира из тела донора до имплантације у тело примаоца не би смело да прође више од четири сата, укључујући и транспорт.

Због тога је тим за трансплантацију спреман 24 часа дневно, 365 дана у години. Чине га две екипе – једна одлази у донорску болницу ради експлантације органа, док друга истовремено припрема примаоца у Клиници за кардиохирургију УКЦ Србије.

„Тим за експлантацију се упућује у донорску болницу, било где у земљи, то су најчешће највећи клинички центри, али можемо отићи у било коју болницу, док симултано екипа за трансплантацију почиње тај њихов део у Клиничком центру Србије“, наводи Матковић.

Транспорт органа организује се уз помоћ професионалних тимова МУП-а. Матковић подсећа и на случај када је, уз полицијску пратњу и пресретаче, срце из Новог Сада до Београда стигло за 17 минута.

Од почетка године у Клиници за кардиохирургију УКЦ Србије урађено је шест трансплантација срца, док око 30 пацијената чека позив који за њих значи шансу за наставак живота.

„То су болесници који су у терминалном стадијуму срчане слабости и практично су исцрпљене све могућности за њихово лечење, и њихова једина опција за даљи живот је ново срце“, наглашава Матковић.

На листи су и млађи и старији пацијенти. Према Матковићевим речима, најмлађи има око 20, а најстарији око 58 година.

„Хвала породицама које су донирале органе“

И др Крављача и др Матковић указују на значај сталног и одговорног информисања јавности о трансплантацији и донорству.

„Трансплантација бубрега у Србији се ради 50 година. Међутим, важно је да и данас апсолутно активно наглашавамо јавно и континуирано говоримо о трансплантацији“, напомиње др Крављача.

Истиче да се само заједничким радом лекара и медија до сваког грађанина може пренети знање о трансплантацији као начину лечења људи којима су престали да раде бубрези, срце, јетра или други органи, али и о значају донирања.

„Увек, као и сада, рећи хвала породицама које су донирале органе у тренуцима који су вероватно били најтежи у њиховом животу“, поручује докторка.

Др Матковић наглашава да се управо од породице која пролази кроз најтежи тренутак тражи изузетно тешка одлука, али и да је важно да се о донорству разговара.

„Много је већа вероватноћа да ће вам у животу затребати орган него да ћете бити донор. Тако да морамо бити спремни да и некоме продужимо живот“, закључује кардиохирург др Милош Матковић.