Служен парастос српским дечацима убијеним пре 20 година у Гораждевцу

Уочи годишњице убиства српске деце у Гораждевцу, једног од највећих злочина од доласка међународних мисија на Косову и Метохији, служен је парастос у Цркви Пресвете Богородице. Међународне власти на Косову и Метохији су, тврдећи да не постоје докази, обуставиле истрагу, а родитељи убијених све мање верују да ће убице бити откривене, али ипак апелују да се то догоди.

Двадесет година је прошло како су рафали из аутоматског оружја испаљени на више десетина девојчица и дечака окупљених на реци Бистрици у Гораждевцу. Два млада живота су угашена. Иван Јововић имао је 19, а Панто Дакић 13 година.

Њима је у Цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу служен парастос.

Представници међународне заједнице обећали су тада да ће "преврнути сваки камен да пронађу починиоце".

Убице, међутим, и даље слободно ходају.

"Рак-рана је то када кријеш убицу у своме роду. То трује друштво, то трује наше односе. И не дао Бог никоме то. Не тражи се никаква наплата, никаква казна. Ми, хришћани, очекујемо од Господа суд и свако ће од нас да прими по својим делима. Али и за овај свет је добро да се оно што је зло истера на чистац", додао је епископ новобрдски Иларион.

Прекидом истраге, из тужилаштва Еулекса навели су да нису успели да идентификују извршиоце, да су све истражне радње исцрпљене и да није пронађен нови простор за истрагу.

Родитељи убијене и рањене деце из године у годину не крију разочарање што починиоци тог злочина још нису изведени пред лице правде, иако су, како тврде, познати.

"Замислите убица мог детета шета, није затворен, није осуђен. Можда ме исмејава на улици. Ја бих најсрећнији био када би све то могло да се сазна, и да се оконча та ситуација", каже Милисав Дакић, отац настрадалог Пантелије

Напад су преживели рањени Ђорђе Угреновић, Марко Богићевић, Богдан Букумирић и Драгана Србљак.

Ђорђе Угреновић наводи да су тог 13. августа 2003. отишли на реку Бистрицу како би се окупали и расхладили.

"Река Бистрица је била једино место где смо могли да се расхладимо у тим врелим августовским данима јер нисмо имали могућности да идемо на море, да идемо на летовања и зимовања. Тог дана на реци је било око стотинак деце на реци, можда и више у једном тренутку се зачула рафална паљба која је покосила Ивана, Панта, Марка, Богдана, Драгану и мене. Нажалост, Иван и Панто нису преживели. Много је тешко шта друго да вам кажем", наводи Ђорђе Угреновић.

Чекајући правду Срби и даље живе у Гораждевцу, али су трауме саставни део њиховог живота.

Нерасветљен злочин у Гораждевцу један је у низу послератних над Србима на Косову и Метохији. Нерасветљени су остали и убиство српских жетелаца у Старом Грацку, страдање 12 Срба у близини Подујева у аутобусу "Ниш експреса" и други злочини.