Пензионерима недостаје много тога, може ли нова стратегија да им олакша старост
Сваки пети грађанин Србије је пензионер, а многима од њих живот није лак што због малих примања, што због усамљености. Да би им се поправио положај, Влада након осам година припрема нову Стратегију чији је циљ да у наредних седам година постану укљученији у друштвена догађања и да им се побољша квалитет живота.
Кад старост покуца на врата, множе се проблеми – болест, немоћ и, најтежи, самоћа.
Младена Милекић живи на селу. Нема довољно велику пензију да све плати, а мора сама све да ради.
"Морам све да трпим, а кад немам човека није лако, још је црње. Мораш да мислиш о дрвима, немам шуму, морам да купим, па морам да исцепам, не могу све да платим, немам ја ту пензију", прича Младена.
Није лако ни онима у граду, којима су доступнији и лекар и продавница и многе друге услуге. Они са којима је репортер РТС-а разговарао кажу да им најтеже падају здравствени проблеми и ниске пензије.
Да би им олакшалa старење, држава припрема нову Стратегију у којој пише да су циљеви повећање свести о потребама старих, унапређење приступа услугама, посебно старијима у руралним подручјима, приступ учењу, спортско-рекреативним и културним садржајима, унапређење волонтерских активности и институционалне заштите старијих.
"За разлику од неких претходних стратегија и акционих планова који су били усмерени на институционални смештај старијих особа, наша стратегија има концепт који је усмерен ка активном и здравом старењу, на међугенерацијској сарадњи и социјалној инклузији старијих суграђана", истиче министарка за бригу о породици и демографији Дарија Кисић Тепавчевић.
Из удружења Амити поздрављају мере, али кажу да би прво требало обезбедити предуслове за активно старење. Указују и да је важно да се одреде одговорни за спровођење сваке од предложених мера и обезбеде потребна средства.
"Кључно је да обезбедимо минимум материјалне сигурности за оне који немају никаква примања и не могу да се ослоне на породицу. Огромнoм броју пензионера пензије нису довољне да задовоље све њихове потребе и потребе њихових породица и да имају да се лече и да купе квалитетну храну која им је потребна у њиховим годинама", наводи Надежда Сатарић из Удружења Амити.
Подсећају на проблеме – да нема ресурса за палијативно лечење, да недостају услуге у заједници за оболеле од деменције, а нема ни лекара у свакој општини.
Коментари