Најчешћи узрок пожара на отвореном људски фактор – казне и до милион динара

Милош Миленковић наводи да статистика показује да драстично пада број пожара на отвореном простору у нашој земљи, међутим, истиче да нас то не сме заварати, већ да се и даље интензивно ради на превенцији и подизању свести грађана.

"Ако узмемо период од 1. јануара прошле године до краја јула и упоредимо са периодом ове године, можемо констатовати да је за 51,10 одсто пао број пожара на отвореном простору. Ту обухватамо и шумске пожаре. Тај статистички показатељ свакако говори колико смо научили и свакако да се интензивно и увек ради на подизању капацитета у првом реду Министарства унутрашњих послова и Сектора за ванредне ситуације", каже Миленковић.

Апеловао је на грађане да не пале ватру на отвореном, не спаљују остатке биљних услова, не ложе ватру у шумским комплексима и 200 метара од руба шуме, али да не раде ни остале радње које су Законом о заштити од пожара дефинисане као кажњиве.

За непоштовање одредби Закона о заштити од пожара којом се забрањује ложење ватре у шуми и на удаљености 200 метара од руба шуме, за физичка лица предвиђене су казне од 10.000 до 50.000 динара, док казне за спаљивање остатака стрних усева, биљних остатака и смећа за физичка лица износе 10.000 динара, а за правна од 300.000 до 1.000.000 динара.

Указује да наши грађани када бораве у природи, наравно на видно обележеним местима где је то указано, могу припремати храну уз употребу ватре, опет контролисано и све време уз надзор.

"И када то заврше, када заврше свој боравак у природи, да коришћењем воде, земље, песка, адекватног средства, угасе ватру и све за собом оставе безбедно како би опет могли доћи у природу и уживати", наводи Миленковић.

Најчешћи узрок пожара људски фактор

Указује да је најчешћи узрок пожара на отвореном простору управо људски фактор без обзира да ли се ради о нехату, немару, непажњи или чак и намери, али да не смемо заборавити ни природни фактор који такође може бити узрок попут удара грома.

"Статистика указује да је најчешћи узрок пожара на отвореном простору управо људски фактор без обзира да ли се ради о нехату, немару, непажњи или чак и намери, а наравно не смемо заборавити ни природни фактор који такође може бити узрок попут удара грома. Неки додатни фактори који поспешују и повећавају ризик од пожара на отвореном простору и шумских пожара су ветар и високе спољне температуре", каже Миленковић.

Како контролисати људски фактор?

На питање како контролисати људски фактор, одговара да у првом реду кључни утицај могу имати државни органи и државне институције.

"Министарство унутрашњих послова и Сектор за ванредне ситуације константно спроводе низ превентивних активности, првенствено у циљу подизања свести грађана како да и они делују превентивно да не би дошло до овога свега што видимо у Грчкој, а такође то су и свакодневни апели када је летња сезона – сезона када постоји већа могућност да дође до пожара на отвореном простору. Све то превентивно може утицати на људски фактор", каже Миленковић.

Наравно, додаје, поред тога, ту је и репресивни део, тако да и у том делу наглашавам да Министарство унутрашњих послова, не самостално, наравно у координацији са другим државним органима, када дође до оваквих појава, настоји да се што пре утврди идентитет лица који су починиоци оваквих дела и наравно да се утврди да ли постоји евентуална прекршајна или кривична одговорност.

Превенција ванредних ситуација и шумских пожара

Указује да је превенција јако важна како не би дошло до ванредних ситуација каква је у Грчкој, те да она подразумева низ кампања које у првом реду спроводи Министарство унутрашњих послова и Сектор за ванредне ситуације.

"Једна од последњих носила је управо назив 'Стоп паљењу на отвореном простору'. Превасходно смо настојали да до сваког грађанина дођемо и да подижемо свест да не пале ватру на отвореном простору што може да проузрокује огромне последице и у шумским комплексима. Тако да сами едукативни материјали су били истакнути на видним местима и дан данас су попут месних заједница, ако говоримо о неким руралним подручјима, значи и јавним установама, где год се окупља већи број људи", каже Миленковић.

Објашњава да се следећа фаза превенције односи на то да уколико имамо и најаве Републичког хидрометеоролошког завода на високе температуре, припадници Сектора за ванредне ситуације одмах интензивно обилазе терен, па опет кроз разговор са становништвом покушавају да утичу на свест да не пале ватру на отвореном простору.

Фактори и реаговање у случају пожара

Неприступачност терена и метеоролошки фактори доста отежавају посао ватрогасно-спасилачких јединица.

"Оно што ми називамо време слободног развоја пожара, доста отежава. То подразумева сам пријем дојаве о настанку пожара на отвореном простору, односно шумског пожара. Морамо имати у виду да ту слабо људи борави, слабо људи може да види да је уопште дошло до пожара, да је уопште дошло до пожара. Затим, наравно, метеоролошки фактори, ветар, висока спољна температура. Све то отежава рад у првом реду ватрогасно-спасилачких јединица", указује Миленковић.

Међутим, додаје, доста искуства имамо и знања како реаговати у тим ситуацијама.

Указује да сада не чекају позив грађана да је дошло до пожара на отвореном простору,  већ се, како каже, у ситуацијама када се очекује и када је већи ризик од пожара на отвореном простору, интензивно обилазе локације како би се што пре реаговало.

"Наравно, приоритет јесу људски животи и спашавање и евакуација уколико има потребе за тиме, али оно што се настоји јесте да се са максималним капацитетима што пре локализује пожар, да се што пре и ликвидира пожар и све приведе крају. Суштина је да смо константно присутни на терену и да кроз разговор са грађанима и кроз реаговање не дозволимо да дође до катастрофалних последица", каже Миленковић.

Поново је апеловао на грађане да на пале ватру на отвореном, не спаљују остатке биљних услова, не ложе ватру у шумским комплексима, али и да ако виде и најмању ватру, то пријаве Ватрогасно-спасилачкој јединици.