Читај ми!

На "Бањици" урађена несвакидашња операција тумора, хирург за РТС: Припрема као сценарио за филм

Први пут у Србији урађена је операција злоћудног тумора кости, карлица и кук реконструисани су протезом што ће младом човеку омогућити нормалан живот – очекује се да од понедељка почне да хода. Операцију је извршио клинички асистент др Станислав Рајковић са Института за ортопедију "Бањица" уз асистенцију проф. Лија Џејса из Велике Британије. Др Рајковић зa Интернет портал РТС-а објашњава у чему је специфичност ове операције, како се припремао за тај захват, а говорио је и о томе које су најуспешније операције.

На "Бањици" урађена несвакидашња операција тумора, хирург за РТС: Припрема као сценарио за филм На "Бањици" урађена несвакидашња операција тумора, хирург за РТС: Припрема као сценарио за филм

У Институту за ортопедију "Бањица" у Београду урађена је несвакидашња операција. Оперисан је седамнаестогодишњак који болује од малигног тумора карлице и кука.

Посебност ове операције је у начину на који су његова кост и зглоб реконструисани. Ендопротеза за овог пацијента је донирана.

Операцију је извео клинички асистент др Станислав Рајковић, уз помоћ високостручних колега из Службе за ортопедску онкологију Института "Бањица" и асистенцију професора Лија Џејса из Велике Британије који је специјално за ову прилику гост, уз стручну помоћ за уградњу софистицираног ортопедског имплантата.

Др Рајковић је за Интернет портал РТС-а рекао да је операција трајала шест сати и да је све прошло одлично.

"Тумор је одстрањен у целости, а карлица и кук су реконструисани протезом. Постоперативно ће се интензивно пратити стање, надамо се да неће бити компликација. Очекујемо да пацијент почне да хода од понедељка", рекао је Рајковић после операције.

Операције оваквог типа деценијама нису рађене у Србији, а на овом нивоу ово је било први пут. Целокупно лечење је мултидисциплинарно и у њему непосредно учествују високоспецијализовани патолози, онколози, радиотерапеути и радиолози.

Тим стручњака се нада да ће ова операција бити увод у многе будуће овакве и сличне операције – да ће савремени имплантати постати свакодневно доступни у њиховом раду. 

У чему је посебност ове операције?

Туморске промене које захватају карличну кост нису честе, али се срећемо са њима у редовној пракси.

Посебност овог случаја је у томе што тумор захвата карличну кост, зглоб кука и горњи окрајак бутне кости, услед чега ће дефект након ресекције тумора бити велики и последични функционални испад би био толики да пацијент никада не би био у могућности да хода.

Када се узме у обзир да је реч о младом човеку, чији ће функционални захтеви бити значајни, неопходно је настали дефект реконструисати.

Тај део операције је специфичан и до сада у овом облику није рађен у нашој земљи.

Захваљујући нашим сарадницима из фирме "Orthoaid" који су заступници велике компаније за производњу ортопедских имплантата "Implantcast" из Немачке, ова скупа ендопротеза је донирана и  искоришћена да овај пацијент добије недостајући део карлице, кук и део бутне кости и на тај начин добије могућност да хода и обавља већи део свакодневних активности и тако води нормалан живот.

Значај ове операције је и у томе што се надамо да ће она бити увод у многе будуће овакве и сличне операције, односно да ће савремени имплантати постати свакодневно доступни за наш рад.

Како сте се припремали за тај комплексни захват?

Припремамо се за сваку операцију, а за овакву – припреме су вишемесечне.

Оне подразумевају анализу реакције тумора на хемиотерапију и захваћености костију, зглоба и меких ткива, одређивање линија ресекције којима се тумор у целости одстрањује, затим пројектовање имплантата у сарадњи са инжењерима, припрема инструментаријума за уградњу протезе у кости и доста других детаља.

Тумор костију је излечив – осим хирурга ту су и остали лекари, колико тимски рад олакшава лечење, шта ако се сви не сложите и не донесете заједнички став?

Неопходно је рећи да је лечење тумора локомоторног система мултидисциплинарно. У састав конзилијума улазе високоспецијализовани патолози, радиолози, онколози, радиотерапеути и ортопедски хирурзи. Свако има своје место у алгоритму дијагностике и лечења.

Мишљења се понекад разликују, али разменом аргумената увек се дође до заједничког става који се огледа у одлуци конзилијума коју сви чланови потписују.

Колико је важна смиреност и присебност хирурга?

Посао хирурга је изузетно стресан. Али део вештине је и контрола стреса, посебно у најтежим тренуцима када смиреност хирурга утиче на мир и концентрацију целог тима у операционој сали.

У томе је можда и кључна разлика међу хирурзима и она може представљати превагу да резултат неке операције буде бољи.

Пацијенти често хирурге процењују као добре или лоше, има ли у томе оправдања, или је реч само о субјективној оцени?

Разлике које пацијенте наводе да некога процене као доброг, а некога као лошег, могу бити објективне, али чешће су субјективне и засноване на комуникацији коју остваре са својим лекаром, да ли добијају одговарајуће информације, некада и бодрење или утеху.

Ово не мора утицати на медицински део рада, али је свакако важно јер наш посао нису само хируршки инструменти и операциона сала.

Колико је дуг пут од дијагностике до хирургије?

Некада је тај пут кратак, некада је нешто дужи. У сваком случају тежимо да време од појаве тегоба до започињања лечења буде што краће. Али оно што је најважније је да се сваки корак на том путу оствари, јер прескакање појединих ставки може довести до неодговарајућег лечења.

Дакле, неопходно је спровести сву потребну дијагностику од физикалног прегледа, преко лабораторијских анализа, рендгенског снимања, магнетне резонанце, скенера, некада и допунских процедура као што су сцинтиграфија, ангиографија, ултразвук, коначно до биопсије и патохистолошке анализе.

Тек када је све ово обављено, постављена тачна дијагноза и процењен стадијум болести, може се донети одлука о начину лечења.

Постоје ли лаке и тешке операције, заправо шта једној операцији даје специфичну тежину?

Операције се могу сматрати лакшим и тежим, али свака од њих захтева припрему и планирање. Најтеже су операције које се ретко раде.

У ортопедско-онколошкој хирургији већина случајева су посебни на неки начин што ову хирургију чини тешком и зато је могу радити само високоспецијализовани хирурзи.

О трансплантацији костију се не прича много, од самог пацијента се узима кост, затим од другог донора или од покојника. Техника је захтевна, мали је број хирурга који се тиме бави, може ли се то научити и спознати до краја или је баш "кост у грлу"?

Трансплантација кости је једна од често коришћених техника у целој ортопедији. Посебно често се користи у ортопедској онкологији. Кост или, чешће, део кости може се узети од самог пацијента и пресадити на место дефекта. Коштани графт се може узети и од живог донора или са покојника, тзв. кадаверични графт.

Могућности за трансплантације су многобројне, кост је материјал код кога нема значајне реакције организма, односно одбацивање трансплантата је ретко, али је проблем у његовој уградњи у акцепторску кост на месту где је постављен.

У претходним годинама смо значајно напредовали у овој области, усвојене су нове технике фиксације клиновима и посебним плочама са шрафовима који пацијенту омогућавају да користи екстремитет док уградња трансплантата траје, некада и више година.

Да ли се слажете са изјавом да хирург операцију има у прстима?

Хирург операцију има у прстима, али је мора имати и у глави. Најуспешније су оне операције код којих хирург пре почетка има у глави цео ток операције, а затим сваку од сцена из тог замишљеног филма спроведе прстима у оперативном пољу.

Што се више пута нека операција уради, то је рад прстију бржи, али никада се не сме изгубити сценарио у глави по коме се тај рад одвија.

Да ли Вам понекад задрхте руке при операцији, осетите ли језу или страх?

Хирург треба да има позитивну трему. То је фактор који одржава концентрацију током операције.

Некада та трема прерасте и у неки облик страха који пажњу подиже на највиши ниво, али нипошто не сме да дође до панике, јер као што сам већ рекао, смиреност хирурга је неопходна за решавање кризних ситуација.

У чему је најјача "Бањица", од Атине до Беча?

Институт за ортопедију "Бањица" је установа од изузетног значаја за наше здравство. Значај се огледа у квантитету, односно огромном броју пацијената који су сваке године прегледани и на различите начине лечени, посебно они који су оперисани, али важније, огледа се у квалитету лечења. Одређена стања, болести и повреде могу се лечити само на "Бањици".

Овде се посебно истичу лечење тумора о коме смо говорили, затим лечење обољења кичме, нека обољења код деце, затим сложене оперативне процедуре уградње вештачких зглобова и корекције раније уграђених протеза и неке технике за решавање најтежих прелома.

Болницу као што је "Бањица" немају многе државе у ближем и ширем окружењу, и ова установа се мора чувати, односно све наведене гране ортопедске хирургије морају остати под њеним кровом, јер једино кадар, инфраструктура и целокупна логистика коју има "Бањица" омогућавају да се ове високо софистициране хируршке процедуре изводе на начин како је то неопходно да би резултати били добри.

Како се релаксирате и чистите од стреса на послу, уз пиће или у теретани?

Опуштање је важно за сваког хирурга. Подсвесно се у току одмора прави припрема за следеће операције. Најрадије слободно време проводим са својом децом у парку.

Физичка припремљеност је такође важна, тако да је потребно наћи времена и за неку спортску активност, а мој избор су теретана и пливање. Пиће понекад, са пријатељима у кафићу уз утакмицу.

субота, 23. новембар 2024.
° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње