Бор град споменика – да се не забораве ни рудари ни борци
Један од симбола рударског града Бора су споменици. И они посвећени рударењу и они који чувају сећање на Балканске ратове, Први и Други светски рат и Холокауст.
У строгом центру Бора, на кружном току, налази се споменик Ђорђу Вајферту, првом власнику борског рудника и човеку који је почетком прошлог века финансирао истражне радове. Споменик од бронзе аутора Саве Босиоковића подигнут је 2011. године.
Сузана Мијић, Музејска саветница у Музеју рударства и металургије у Бору, каже да је Ђорђе Вајферт изузетно значајна личност не само за историју рударства у Бору, већ и за историју рударства у Србији, с обзиром да је имао десет рударских концесија.
Према њеним речима, концесија борских рудника које је добио 1903. године показала се као најпрофитабилнија с обзиром да он после тога постаје један од најбогатијих људи не само у Србији већ може се рећи и на Балкану.
Поред Ђорђа Вајферта, Борани су на трећем километру на кружном току поставили споменик и Фрањи Шистеку, првом директору борског рудника, а на улазу у град из правца Зајечара доминира скулптура рудара.
Споменици стрељаним партизанима, њиховим симпатизерима и таоцима и палим борцима у Балканском и Првом светском рату налазе се такође у центру Бора.
"Споменик је направљен двадесетих година двадесетог века прилозима локалних мештана и француског друштва борских рудника. Он је облика обелиска и у класицистичком стилу. Налазио првобитно у старом насељу Север, али због проширења површинског копа, сам споменик је премештен, осамдесетих година двадесетог века," истиче Драган Николић, историчар уметности у Музеју рударства и металургије у Бору.
Борани нису заборавили ни мађарског песника Миклоша Раднотија. Он је за време Другог светског рата био заточен у логору у близини Бора, а фашисти су га убили код Црвенке.
Његов споменик од 2004. године налази се на платоу код Дома здравља. Да се не заборави...
Коментари