РАТЕЛ: ЕМГ зрачење десет пута мање од прописаних граница

Први резултати мерења у оквиру пројекта који је РАТЕЛ почео прошле године показују да су просечне измерене вредности електромагнетског поља у зонама повећане осетљивости 10 пута су мање у односу на прописане границе.

Сензори за мерење јачине електромагнетског поља постављене су у зонама у којима борави велики број људи у дужем периоду - у обдаништима, школама, факултетима и болницама,.

У Србији је тренутно 17 таквих сензора, и то 10 у Београду, четири у Новом Саду и три у Нишу.

У Београду су сензори постављени у Шестој београдској гимназији, студентским домовима "Жарко Мариновић", "4. април", "Карабурма", "Краљ Александар Први" и "Вера Благојевић", основним школама "Дринка Павловић" и "Лазар Саватић", Земун стадион и у седишту РАТЕЛ-а.

Резултате мерења могу да прате и грађани на порталу емф.рател.рс , а у РАТЕЛ-у наводе да је план да у наредне три године буде постављено стотину сензора, и то у више од 30 општина у Србији.

Координаторка Групе за контролу квалитета услуга Маја Митић рекла је за Танјуг да су први резултати мерења у оквиру пројекта РАТЕЛ-а показали да су све измерене вредности у прописаним границима, дефинисаним Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима.

"Веома је важно нагласити да су те границе за зоне повећане осетљивости значајно строже него у већини земаља ЕУ. Када се узму у обзир сви сензори који мере на територији Србије може се уочити да је просечна измерена вредност 10 пута мања у односу на прописане граничне вредности", рекла је Митићева.

Како је објаснила, сензори мере кумулативни ниво електромагнетског поља које ствара више извора на одређеним локацијама.

Мерења важна и за сам РАТЕЛ

Таква мерења су, наводи, важна за РАТЕЛ, првенствено јер је једна од улога те агенције да поспешује развој телекомуникација у Србији и омогући операторима да шире своје мреже и постављају све већи број базних станица и предајника како би крајњим корисницима могли да пруже задовољавајући квалитет услуге.

"Грађани су у принципу забринути, веома често они ометају, односно успоравају операторе да шире мрежу, тако да је значајно да кроз овај пројекат видимо који су реални нивои поља, да грађани немају основа за забринутост и, наравно, да омогућимо даљи развој комуникационих мрежа у Србији", каже Маја Митић.

Наглашава да се РАТЕЛ бави искључиво континуалним праћењем нивоа електромагнетског поља и нема надлежност да врши мерења по позиву грађана.

"Често нам се обраћају грађани и питају нас да измеримо одговарајући ниво електромагнетског поља, на пример, у њиховим становима и неким специфичним локацијама. Морам да нагласим да то није надлежност РАТЕЛ-а него Министарства за заштиту животне средине које врши систематска и појединачна мерења нивоа електромагнетског поља", каже Митићева.

Уколико су, пак, грађани заинтересовани да се изврши мерење у њиховом стану или на некој специфичној локацији, могу се обратити овлашћеним правним лицима, чији списак се налази на интернет страници Министарства заштите животне средине.

У том Министарству су за Танјуг навели да до сада нису добијали захтеве грађана за мерење нивоа електромагнетског поља, али да се грађани обично јављају са захтевом за мерење појединог извора и такве захтеве Министарство прослеђује локалној самоуправи, као надлежном органу.