Потребна боља сарадња медија и судова, као и чешће информисање јавности

Судови су превише затворени и критику често доживљавају као напад на независност судија. Ту оцену неретко дају новинари.

"Тачно је да нисмо баш најтолерантнији на критике, а морамо признати да има и оправданих критика. Грађани имају право, ја не видим разлог зашто грађанин не би имао право да критикује неку судску одлуку коју сам ја донео. Нормално, та критика мора бити образложена, не сводити се на увреде", рекао је Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда.

Судије новинарима замерају да често крше претпоставку невиности. Ако је неко ухапшен, кажу, не значи да је крив и ако је пуштен из притвора не значи да је невин. Критике углавном упућују таблоидима.

"Таблоидно новинарство ће увек постојати и не треба радити неке пренагљене потезе да се оно гуши неким кривичним санкцијама или нечим сличним, већ треба едуковати не само новинаре и медије већ и јавност да препознају и манипулацију и тај сензационализам", истакао је председник УНС-а Владимир Радомировић.

Да грађани немају довољно поверења у правосуђе, знају и судије. Али, кажу, замера им се и оно за шта нису одговорни.

"Тамне бројке неистражених убистава и других кривичних дела, све се приписује судству. Судство суди само оно што дође пред суд, дакле кад оптужница стане на правну снагу, односно буде потврђена", наводи Милојевић.

Судије ће убудуће грађанима чешће појашњавати шта по закону могу да раде, какве су резултате постигли и са каквим се проблемима суочавају. Нова стратегија комуникације предвиђа и да редовно информишу грађане о суђењима за које се јавност интересује.

"Нови начин комуникације судова треба да донесе потпуну транспарентност судова, према јавности, најширој јавности, као и у једном делу побољшање слике судова", истиче Бранислав Чале, коаутор нове комуникационе Стратегије судства.

Без сарадње две професије нема ни правне државе, сагласни су новинари и судије. Јер су независни само ако су независни и једни и други.