Централни регистар становништва предуслов за дигитализацију

Шведски амбасадор на личном примеру објашњава докле је стигла дигитализација на северу Европе.

"Нема поште данас у Шведској, нема ни банака, ако мислите на шалтере. Ја сам узео један банкарски кредит скоро превише брзо. За 15 минута. Пре месец дана сам то радио овде из Београда", каже амбасадор Шведске у Србији Јан Лундин. 

Нису само поште и банке онлајн. Ни за консултације са лекаром не чека се у ординацији, већ се поразговара преко, на пример, таблета. Дигитализација је код њих ухватила замајац пре више од две деценије.

"По најновијим статистикама ЕУ, све нордијске земље су лидери у Европи и свету у дигитализацији. Добар пример су наше администрације које су комплетно дигитализоване", каже амбасадор Финске Перти Иконен.

Имају и савет како да Београд ухвати корак. Стручњаци истичу: На првом месту је безбедност података.

"Треба да се фокусирате на изградњу добре базе података, сервисе који могу да служе грађанима и које они желе да користе. То је почетак пута дигитализације", објашњава Тор Алвик из Норвешке агенције за јавну управу и е-владу.

У Србији шалтери неће скоро у историју. Ресорни министар подсећа да су неке процедуре ипак скраћене. Најављује и нове.

"Да ће бити расписан конкурс, односно пилот-пројекат 'One stop shop' у општинама, где ћемо покушати кроз те пројекте да што више управних послова и услуга концентришемо на једном месту", рекао је министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

Српска администрација завршила је дигитализацију матичних књига рођених и више нико на шалтеру не треба да вам тражи изводе, али код нас пропис је једно, а примена друго.