Старо сајмиште још чека меморијал

На месту где је страдало око седам хиљада Јевреја и још 10.636 логораша, углавном Срба, ништа не подсећа на жртве. Уместо историјског сведочанства и опомене - ресторани, спортски центар, станови.

Први споменик некадашњи логор добио је тек три деценије након затварања. Десет година касније - 1984. подигнута је спомен-плоча између централне куле и некадашњег турског павиљона. Данас, готово неприметна, налази се на улазу у угоститељски објекат.

А измештање објеката и људи који су се на Сајмиште досељавали од завршетка Другог светског рата надлежни су најаваљивали више пута. До сада је расељена једино централна кула и пописана је имовина. Експропријација чека усвајање Закона о Старом сајмишту.

"Нажалост, на Старом сајмишту има и приватне имовине, значи та имовина мора да буде исплаћена, има људи који су у закупу. Када решимо имовину - не морамо да чекамо, али то нам је услов да поченемо да радимо - расписаћемо међународни конкурс где ћемо тражити да нам неко из света ко је познат по томе да је радио меморијалне центре уради решење", каже Горан Весић, заменик градоначелника Београда и члан Комисије за Старо сајмиште.

Око закона, међутим, нема сагласности ни после четврте верзије текста. За Јеврејску заједницу споран је статус логора Старо сајмиште, које жели да смести у европски контекст Холокауста.

"Нама је јако битно да Холокауст музеј има своју аутономију, да бира свој кадар који ће да води то, али да све има посебан третман односно да закон буде лекс специјалис за који неће бити одговорно неко министарство него Влада као таква", истиче председник Јеврејске општине Београд Данило Медић.

До изградње Меморијалног центра, и након што се коначна верзија нађе пред посланицима, проћи ће године - од решавања имовинско-правних питања, преко писања пројекта до прикупљања средстава.

"То пре свега говори о потпуној незаинтересованости наших политичких елита у континуитету. Дакле, не само актуелних, већ и претходних. И ако нешто баштине једна од друге онда баштине базичну незаинтересованост за историју, за културу, за културно налсеђе", констатује историчар Дејан Ристић.

У историји ће Београд бити уписан као једина окупирана престоница у Европи на чијој су територији били логори смрти, међу њима и Сајмиште. Ни седам деценија од завршетка Другог светског рата нема меморијалног комплекса посвећеног жртвама тог сукоба.