Из избегличког кампа у школске клупе

До школе организованим превозом, у дворишту сусрет са другарима и професорима. Припрема пред почетак наставе, размена информација о домаћим задацима и обавезама. Мухамед и Шуајб су у шестом, Монира у осмом разреду.

Мухамед из Ирака прича помало и енглеског и српског. На питање шта зна да каже на српском, одговара: "Само 'како си', мало тако."

Шуајб из Авганистана каже да воли да иде у школу и да упознаје вршњаке.

Монира из Авганистана је, пола на српском - пола на енглеском, објаснила да су раније били смештени у прихватном центру у одмаралишту "Дивљана" код Беле Паланке у Нишу, а затим су дошли у Врање.

Вршњаци су их добро прихватили, помажу им да разумеју и усвоје градиво јер наставу прате на српском.

"Јако су добри пријатељи, гледамо да смо што комуникативнији, волимо да се што више дружимо са њима. Помажемо у сваком случају и мислим да су се добро уклопили, као да су одувек овде", каже Марко Стошић, ученик ОШ "Радоје Домановић" у Врању.

Још један ученик, Петар Поповић, констатује да њихови нови школски другови нису ништа другачији.

"Сви смо ми деца. Они су веома добри и брзо уче српски језик", истиче Петар.

Уче и латиницу и ћирилицу. Највише воле језике и математику.

"Преписивали су једну песму, по мом задужењу, и они то врло успешно раде. Кад радимо неки текст, један од њих више разуме, онај који влада боље језиком", прича Слађана Ђорђевић, професорка српског језика у ОШ "Радоје Домановић"

Координатор мигрантског тима за ОШ "Радоје Домановић" Снежана Најдић напомиње да су се деца мигранти добро адаптирали.

"Могу да прате наставу, да не би изостајали из предмета које уопште нису могли да похађају. Сада и професори могу да крену боље са радом, колико су у могућности", каже Најдићева.

Почетком септембра имали су по три часа дневно, сада слушају комплетну наставу. Деца мигранти прате и ваннаставне активности.