Две деценије Академије инжењерских наука

За разлику од претходног периода када се борила за очување научног потенција и останак младих у земљи, Академија инжењерских наука Србије у двадесетој години постојања налази се у ери интензивног развоја технологије. Члан је Европске асоцијације инжењерских наука и једини је њен члан изван Европске уније. 

Председник Академије техничких наука Хрватске Владимир Андрочић истиче да се сарадња одвија посебно на пројектима које има Јурокејс.

"Очекујемо да ће та сарадња расти и даље, јер развој данашње технологије је такав да захтева интеракцију различитих струка наука и земаља, па верујем да ћемо у даљем зајeдничком раду постићи нове успехе", наводи Андрочић.

Поред домаћих, академија има и иностране чланове.

Стане Пејоник уз Инжењерске академије Словеније каже да се радује јер је постао инострани члан српске инжењерске академије.

"Нарочито нас интересује сарадња у области енергетике, јер је то једна од области од изузетног значаја за развој привреде и у једној и у другој земљи", сматра Пејоник.

На заједничким пројектима раде и са колегама из Црне Горе.

"У првом реду су ауто-путеви, јер као што знате, ради се сад ауто-пут и у Црној Гори и у Србији, па радимо на образовању инжењерског кадра", наглашава председник Академије инжењерских наука Црне Горе Раденко Пејовић.

Регионална сарадња је добра, кажу домаћини и на стручном, и на научном и на академском нивоу.

Бранко Ковачевић, председник Академије инжењерских наука Србије, указује да регион мора да се умрежи јер је реч о малим земљама и малим тржиштима од пар милиона људи.

"Данас се тржиште мери стотинама милиона људи, али морате, пре свега, да се локалу повежете, па да онда пробамо да одемо да се такмичимо са неким који је бољи од нас и на европском континенту и на светском, глобалном тржишту", истиче Ковачевић.

Академија инжењерских наука Србије има 190 редовних и дописних и 64 инострана члана. Надају се да ће им се придружити и млађе колеге.