Решења за борбу против климатских промена у "Климатском селу"

Уколико се настави са коришћењем фосилних горива просечна глобална температура ће до краја века порасти за четири степена.

"Морамо значајно смањити емисију гасова стаклене баште, морамо значајно повећати удео обновљиве енергије. Наши циљеви су као и европски, само је питање да ли ћемо и у ком периоду моћи да достигнемо те циљеве и томе служи преговарање са ЕУ", поручује министар заштите животне средине Горан Триван.

Чак три четвртине становника Србије одлаже отпад на несанитарне депоније, са којих у атмосферу одлази четвртина од укупних емисија метана. План је да за десет година сви грађани одлажу отпад на санитарне депоније и да се рециклажа повећа на 50 одсто. У остваривању тих циљева Србија има подршку.

"Шведска је подржала Србију са више од 200 милиона евра, а оно на чему радимо заједно је животна средина, како да решимо проблем чврстог отпада, отпадних вода и да ваздух учинимо чистијим", истиче Ула Андерсон, шеф развојне агенције за сарадњу амбасаде Шведске.

"Од две хиљадите године, од две милијарде евра које смо уложили, две трећине је за животну средину, решавање проблема отпадних вода, енергетске ефикасности", каже Томас Шиб, амбасадор Немачке у Србији.

Од последица климатских промена највише трпи пољопривреда.

"Ми комбинујемо идеју о заштити планете са идејом о здравом животу", каже Матеја Норчич Штамцар из Делегације ЕУ у Србији.

"Помажемо достизању циљева који се односе на акцију за климу, приступ чистој енергији и изградњу одрживих градова и заједница", истиче Стелијана Недера из УНДП-а.

У борби против климатских промена ЕУ је поставила три главна циља до 2030. године – смањење емисије гасова стаклене баште за 40 одсто, повећање енергетске ефикасности за 27 одсто и повећање коришћења обновљивих извора енергије за 27 одсто.

У "Климатском селу" организован је и Сајам иновативних идеја.