Признање РТБ Бору за смањење загађења ваздуха

РТБ "Бор" је захвалницу добио зато што је променио технологију топљења бакра и изградио нову фабрику сумпорне киселине, чиме је преобратио квалитет живљења у граду у којем послује и од "црне тачке" на мапи Европе постао град са ваздухом прве категорије.

Подсећа се и да је европска агенција за заштиту животне средине прошле године прогласила Бор еколошком звездом побољшања стања квалитета ваздуха у Србији, и то је један од основних разлога због кога се РТБ ове године нашао на кратком списку добитника признања за допринос смањењу загађења ваздуха у земљи које додељује Министарство заштите животне средине.

На церемонији поводом обележавања Светског дана без аутомобила (22. септембра) поред помоћника генералног директора РТБ-а "Бор" за екологију Саше Перишића, признање за допринос у овој области од министра Горана Тривана добили су и главни урбаниста Београда Милутин Фолић због активне и предане борбе да град добије већи број бициклистичких стаза, као и Алекса Живковић у име Удружења грађана "Лека", које у свом хуманитарном раду за помоћ старим и немоћним особама користи искључиво бицикл као превозно средство.

У Србији од последица загађеног ваздуха годишње умре 6.000 људи 

Министар Триван је подсетио на извесне технолошке напретке Србије у области екологије, али је и навео да је квалитет ваздуха драматично лош, посебно у Београду, Панчеву, Нишу и Суботици.

Он је указао да је у Србији само прошле године увезена 131.000 половних аутомобила, од чега је већина на дизел гориво, а чак 62 одсто их је старије од 12 година, а они су не само небезбедни већ су и велики загађивачи.

"Прича о биодиверзитету се мора вратити на почетак јер немамо луксуз да себи дозволимо да умиремо због лошег квалитета ваздуха. По најновијим подацима Светске здравствене организације, у Србији од последица загађеног ваздуха годишње умре 6.000 људи", подвукао је Триван.

Он је додао да питање животне средине нема везе ни са каквом политиком, већ са цивилизацијским напретком, који неће моћи да се оствари без заштите животне средине, а економски напредак неће бити могућ без улагања 15 милијарди евра у заштиту животне средине".

"Разговараћемо у Влади Србије да покушамо да пронађемо средства за субвенционисање увоза електричних и хибридних возила јер смо прошле године увезли тек 15 електричних и 50 хибридних аутомобила", рекао је министар.

Статусни симбол постато један од најогрих загађивача 

Заменик директора Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" Периша Симоновић подсетио је да аутомобили емитују штетне гасове који нарушавају квалитет ваздуха у градовима, имају сталан негативни утицај на озонски омотач и климатске промене, на здравље и животни век.

"Статусни симбол постао је један од најгорих загађивача наших живота. Моторна возила емитују гасове који могу садржати угљен-моноксид, азотне оксиде, олово и разне честице. На тај начин озбиљно угрожавају квалитет ваздуха који удишемо. Сваки дан без аутомобила значи и дан шансе да најмање пет одсто људи, средњорочно до пет година, не добије повишени крвни притисак после четрдесете", рекао је Симоновић.

Светски дан без аутомобила обележен је у 40 градова у Србији, а у Београду је то учињено промовисањем бициклизма. Циљ је, како је рекао заменик градоначелника Београда Горан Весић, да се смањи коришћење аутомобила, да се људи више крећу и да ваздух буде чистији.

"Желимо да у наредне три до четири године изградимо мрежу од 120 километара бициклистичких стаза и тиме јасно дамо предност бициклима у односу на возила. Купићемо 10 електричних возила и 70 електричних аутобуса, и иницираћемо да електрична возила користе жуту траку и имају бесплатан паркинг", рекао је Весић.

Уз поруку да је циљ да Београд постане "зелени и еколошки град", Весић је додао и да ће од 1. јануара 2020. године у малопродајним објектима престонице бити забрањена продаја најлонских кеса.