Битка за Паштрик – сви као један бранили смо и одбранили нашу земљу
На данашњи дан пре двадесет година отпочела је битка на Паштрику која је трајала од 26. маја до 14. јуна. Јавности мање позната од битке на Кошарама, али једнако важна за спречавање копненог пробоја у Србију током НАТО бомбардовања 1999. године. Бригадни генерал у пензији Стојан Коњиковац наводи за РТС да је циљ непријатеља био да разбије српске снаге на граници и изврши копнену инвазију на територију Косова и Метохије.
Стојан Коњиковац је гостујући у Јутарњем програму РТС-а навео да је 31. мај био најтежи дан у целој борби за Паштрик.
"Тада је непријатељ употребио све своје снаге и покушао остварити свој циљ – да разбије српске снаге на самој граници, отвори коридор дуж реке Бели Дрим, уђу у Призрен, продуже дејства ка Сувој Реци и Приштини", објашњава Коњиковац.
Додаје да је око 13.00 часова процењено одакле надиру снаге непријатеља и тај моменат означава као прекретницу укупне борбе.
"Од самог јутра непријатељ је испољио огромно дејство, од јутарњих сати до негде 13 часова интезитет борбе је био толико јак да је скоро немогуће било дотурити муницију, извући рањене и погинуле. Непријатељ је у више наврата тог дана покушавао да мења правце напада, али су наши борци били заиста храбри и испољили надљудске напоре у одбрани наше земље", објашњава Коњиковац.
Додаје да се након тога на небу појавило између 10 и 15 НАТО авиона и да 549. моторизована бригада трпи снажно бомбардовање у Шех Махали.
"Погођена је кућа куће у којој су се налазиле старешине и војници. Нас око 36 је било у једном подруму. Погинуло је осам људи, десет рањено, а део војника успео је да се извуче", рекао је Коњиковац.
Истиче да је од када је почео напад ниједан дан није био без борби и дејстава непријатељске авијације и артиљерије.
Каже да су напад на Паштрик очекивали, јер непријатељ није успео да оствари циљ на правцу Кошара.
Додаје да је први напад примило око 200 војника на самој линији и око 200 на линији по дубини.
"После појачање до увече имали смо око 900 војника, а ујутру од 1.000 до 1.200 што је било довољно снага да до задњег дана држимо положаје на самој граници", објашњава Коњиковац.
Истиче да је Битка за Паштрик једна важна епизода за Србију и њене грађане.
"Посебно што се не зна да је је у Бици за Паштрик српске снаге нападала регуларна албанска војска употребљавајући своје оклопне и пешадијске снаге. Да је у нападима учествовала оперативна група 'Јастреб' која је дошла из Немачке са око 5.000 људи и која је у свом саставу имала средства за откривање наших положаја и артиљерије, објаснио је Коњиковац.
Додаје да се двадесет годин аод Битке за Паштрик осећа поносним.
"Двадесет година од Битке за Паштрик осећам се поносним пре свега сећајући се храбрости и пожртвованости пре свега младих људи, војника на одслужењу војног рока, професионалних припадника бригаде, резервиста и добровољаца. Сви као један бранили смо и одбранили нашу земљу која је била нападнута и са копна и из ваздуха", истиче Коњиковц.
Није било дана без борбе
Владимир Цветић, у то време војник 549. моторизоване бригаде, указује да је ситуација била критична, али да су имали велику подршку од старешина и руских добровољаца.
"Са обзиром да смо знали колика нас сила напада било је критично али смо се одазвали сваком њиховом нападу, урадили смо све што смо могли да их спречимо. У првим налетима било је преко 700 шиптарских терориста који су нас нападали са свих страна", наводи Цветић.
Додаје да није било дана без борбе.
"Није било дана без борбе. У првим данима је било најачих борби, после тога са слабијим интизитетом јер су мењали позиције, покушавали су са свих страна да нам приђу", објашњава Цветић.
Додаје да ће се вечно сећати сваког дана борбе и свих војника који су били поред њега.
Битка за Паштрик трајала је од 26. маја до 14. јуна.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар