"Мета – Варварински мост" – истина о масакру

Тог топлог мајског дана ратног пролећа 1999. године авиони бомбардери НАТО-а, који су припадали немачкој војсци, бомбардовали су мост у Варварину око 13 часова и 25 минута. Мост је бомбардован у два наврата, са две ракете. Убијено је 10 цивила. Повређено је укупно 30 људи, све цивили, од којих је 17 задобило тешке телесне а 13 лакше телесне повреде.

Ваздушни напад на мост извршен је на православни празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило преко 1.000 људи. У првом нападу живот су изгубиле три особе, a најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, авиони НAТО-a су се, пет минута касније вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле још дванаест цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу. Тела већине убијених била су раскомадана.

"Наша патња је сада и ваша, постали сте део наше судбине, опростите нам на томе" рекла је Габријели Сенфт, ауторки књиге "Мета –Варварински мост" Гордана Станковић из Варварина пре пет година, додавши да је већ годинама пролеће за њу најгоре годишње доба. Уочи годишњице тог судбоносног дана осећа неподношљив притисак. Њена кћи Милица ће у мају навршити осамнаест година. Радост поводом пунолетства ове дивне девојке Гордана не може да подели с мужем. Убијен је на Варваринском мосту 30. маја 1999.

Главна сврха ове књиге текстуалних и фотографских сведочанстава жртава бомбардовања чији је аутор новинарка и фоторепортер Габријела Сенфт је ширење истине о Варварину. У другом издању књиге која је објављена на немачкој језику у Немачкој, а сада на 20-годишњицу и у издању РТС Издаваштва преведена на српски, објављени су и подаци којима у првом издању није била посвећена пажња. Активности мировног покрета, књига, изложбе и сусрети са Варваринцима имали су охрабрујући одјек претходних година. Предочивши их јавности, ауторка жели да допринесе борби против равнодушности и неправде. Ову књигу Габријела Сенфт доживљава као манифест против рата. Случај "Варварински мост" тако остаје актуелан.

Намеран и свестан ратни злочин

"Рат је највиши вид терора" биле су уводне речи Габријеле Сенфт за збирку докумената "Варварински мост" објављену први пут 2002. године, на немачком језику То је и дан-данас њено најдубље уверење. Убијање цивила на Варваринском мосту, по њеном мишљењу, нипошто није била неизбежна "колатерална штета" у војном сукобу, већ намерно и свесно почињени ратни злочин. Циљ тог напада било је ширење страха међу српским становништвом, у складу са америчком војном доктрином "шок и страх" (Shock and Awe).

Габријела Сенфт је заједно са хуманитраном организацијом "Мајке против рата", допутовала из Немачке у Србију у конвоју немачке мировне мисије 23. априла 1999. године. Ујутру, после уништења зграде РТС-а, придружила се Београђанима у Ташмајданском парку и запањено стајала на неколико метара удаљености од разрушене зграде где су тела шеснаесторо убијених радника и даље била под рушевинама.

Међу окупљеним грађанима биле су једна српска професорка немачког језика и једна студенткиња која је живела у Немачкој, али није могла да поднесе да буде тамо док НАТО бомбардује њен народ. Те 1999. године Габријела Сенфт извештавање о тим људима, о жртвама и онима који су непосредно преживели рат, доживела је као своју дужност. После Београда одлази у градове који су били мета НАТО војске те године, а потом затечена "случајем" бомбардовањем Варварина редовно посећује ово место и породице жртава.

Подршка Варваринцима 

Прву књига под насловом "Варварински мост" објавила је у издању Scheunen-Verlag Kückenshagen. Та мала издавачка кућа је објављивала дела аутора који се противе духу времена. Књигу, која садржи сведочења жртава НАТО-а, Сенфтова је саставила и као подршку Варваринцима у судском поступку против Немачке. Није било потребно само пружити детаљан опис злочина, већ и тим људима обезбедити финансијска средства за судски процес.

Без подршке многих немачких грађана, који су на рачун за донације уплатили позамашну суму новца за трошкове судског поступка, жртве агресије НАТО-а из Варварина не би биле у могућности да поднесу тужбу. У ту сврху су од 2001. године у организоване најразличитије манифестације, попут хуманитарних концерата, јавних читања, позоришних представа... Немогуће је овде навести све активности, али се истичу такозване "девојке с каранфилима" из Фрајберга, које су за Варваринце направиле букете каранфила и лично их донеле у Србију.

Састављена је, такође, збирка песама у знак солидарности са Варваринцима. Ратни злочин у Варварину је приказан у песмама и на сликама. Изложба фотографија Габријеле Сенфт снимљених непосредно после бомбардовања под насловом "Варварински мост" постављана је од 2001. године у културним установама, школама, обласним скупштинама, црквама и на јавним местима широм Немачке, Аустрије и Чешке. 

Судски поступак је трајао једанаест година и 2013. неуспешно је окончан. После трећег одбијања тужбе, Уставни суд је у септембру 2013. ставио тачку на овај процес. Уложена жалба није прихваћена и потврђене су све претходне одбијајуће пресуде.

Да ли онда има смисла поново, свим могућим средствима, усмерити пажњу јавности на бомбардовање моста у Варварину 30. маја 1999? Ауторка ту дилему нема, а потпуно ју је отклонио некадашњи градоначелник Варварина и један од подносилаца тужбе. Његова кћи Сања, којој је тада било петнаест година, убијена је на мосту. Рекао је "Важно је да људи чују истину о НАТО агресији."

Биографија Габријеле Сенфт

Рођена је 1949. у градићу Белциг у Источној Немачкој. 

После положене матуре и волонтерске праксе у државној новинској агенцији АДН у Берлину уписује студије новинарства на Универзитету Карл Маркс у Лајпцигу. Студирала је до 1975. а из хобија бавила се фотографијом и музиком. Хоби је претворила у професију, па се као фото-репортер специјализовала за област културне политике.

Од 1975. до 1990. радила је новинар за агенцију АДН и отада живи у Берлину, потом наставља рад у дневном листу Јунге Велт. Од 1993. ради као слободни фото-репортер за левичарске покрете и издавачке куће.

Борбу против ратова и фашизма сматра својим најважнијим задатком.

Чињеница да је Немачка 1999. први пут после пада фашистичког режима своје војнике послала у агресорски рат противан међународном праву, била је за Сенфтову, како истиче у књизи, "довољно ужасна као и то што немачка влада није извукла поуке из прошлости". Прикључује се иницијативи "Мајке против рата" покренутој 1999. године. Мајка је двојице синова.

У време рата, у априлу 1999. сто тридесет мировних активиста допутовало је у Београд. Током тог путовања аутобусом, на потезу од Суботице до Београда, настале су прве фотографије објављене у књизи "Мета", а имеђу осталих и фотографија на задњим корицама те књиге и слика позоришта. Дана, 24. априла 1999. испред места на коме је РТС претходне ноћи бомбардован, а потресни тренуци проведени на том месту никад није заборавила. Тада се у њој јавила тежња да у Немачкој, изнова извешта о НАТО агресији, која је трајала 78 дана и ноћи. Због тога 1999. године још два пута долази у Југославију и обилази Ћуприју, Панчево и Крагујевац. Априла 2001. са адвокатом стиже у Варварин и записује разговор са жртвама ратног злочина почињеног 30. маја 1999. Одлучује да их подржи у покретању судског процеса за накнаду штете. У јулу 2001. у Варварину проводи недељу дана и одлучује да направи збирку докумената о судбини жртава НАТО бомбардовања. Фотографије Варварина, објављене у књизи, настале су 2001. и током година које су уследиле. 

Габријела Сенфт је судбине Варваринаца пратила преко десет година. Током судских расправа, у дружењима, а готово сваке године је заједно са њима 30. маја на комеморацији код Споменика жртвама на Варваринском мосту.