"Томахавк генерација", две деценије после

Они су зачети или рођени 1999. у ратној атмсфери. Иако их се не сећају, сирене, бомбе и крстареће ракете обележили су њихове животе. Зато их поједини социјолози називају "томахавк генерацијом".

Миа Олујић је рођена 14. априла 1999. године у ГАК-у. Каже да њена мајка и она нису морале да одлазе у склониште.

"Захвална сам мајци што није била препуна кортизола у тренуцима када сам била у стомаку јер не би имало добре последице касније за дете", рекла је Миа.

"Мама је затруднела и сазнала да је трудна у периоду када је бомбардовање почело. Не могу да схватим како је њој у том тренутку било јер сада када видим труднице, пошто се у савременом свету потпуно другачије представља трудноћа - како је она успела да пази на себе", рекла је Софија Буквић. 

Кристина Брајовић Цар, професор психолошких наука каже да истраживања евидентно показују да постоји значајна статистичка корелација између тога да код деце, која су била изложена негативном дејству стреса на мајку током одрастања - когнитивни развој може бити успорен и отежан.

Поред тога, у тим ситуацијама где то евидентирамо, има и других чинилаца, каже она.

Стрес су осетили непосредно, али их је прича о бомбардовању обликовала и стално их прати.

"Прва асоцијација коју имам на то су моменти када су ми људи говорили да сам ја дете бомбардовања. Никад нисам имала свест о томе", каже Миа.

"Ја сам рођен у Сомбору и родитељи ми нису много причали о бомбардовању, мене је то много занимало, хтео сам да сазнам како је то заиста било, тражио сам архиве и нашао сам разне репортаже", каже Вук Станојевић из генерације 1999.

Мислим да моја генерација генерално не види те велике последице које су уследиле након 1999. и то је тужно, јер је то велики историјски догађај везан за нашу земљу, каже Софија.

Кристина Брајовић Цар истиче још једну психолошки важну ствар - наратив који се детету прича везано за његово рођење.

"Негде може та прича о томе да је он у некој лошијој ситуацији много више психолошки да се одрази касније на одрастање и на слику о себи него што су то неуролошке предиспозиције, каже психолог.

Били су одговорни, савесни, мотивисани за рад 

Јелена Бошковић учитељица у пензији 2006. године примила је ову генерацију у први разред и одлично их се сећа. Каже да су били међу најбољима, веома креативни и мотивисани.

"Врло су били савесни, одговорни, мотивисани за рад, све их је занимало и били су дружељубиви међусобно, што је било битно", рекла је учитељица.

"У основној и средњој школи на неки начин смо били не могу да кажем етикетирани - аха, то сте ви, коначно сте дошли, занимало нас је какви ћете бити", каже Вук Станојевић.

Имам утисак да су можда и флексибилнији и истраживања показују да на неким случајевима може да се излагање ране трауме, излагање стресу могу да доведу до тога да личност буде флексибилнија, да се развија психолошки имунитет на каснији стрес, каже Кристина Брајовић Цар.

И поред бомбрдовања, година њиховог рођења 1999. специфична је у друштвено-историјском контексту, и прелазак у нови миленијум донео је одређене карактеристике овој генрацији.

Александра Ђурковић, професор социолошких наука каже да ову генерацију карактерише транзиција као специфичан друштвено-историјски моменат.

"Дакле, када се напушта један стари систем уређивања и преузима се нови. Мач са две оштице је што се тада напушта обично тај неки систем вредности који је био карактристичан за неки претходни друштвени период и тежи се неком новом", рекла је Ђурковићева.

Те 1999. године у Србији је рођено око 72 хиљаде беба, иако ће многи рећи да је ова генерција у социолошком и психолошком контексту специфична управо због бомби, они се не слажу.

Миа каже да није стекла утисак да се као припадник генерације 1999. разликује од пријатеља који су старији или млађи од ње.

"Човек је човек било да се родио 1999. године, сваки човек је посебан", рекао је Вук.