Живот под бомбама у Новом Саду
Прве бомбе пале су 24. марта 1999. и на Нови Сад, а у наредних 11 недеља још 420 пројектила. Бомбардован је готово свакодневно и један је од градова који је претрпео највећу материјалну штету - остао без мостова преко Дунава, оштећени су зграда Телевизије Нови Сад, Рафинерија, касарне, зграда Извршног већа и бројни стамбени објекти. Као и у целој земљи живело се са несташицама, посебно струје.
Ружан сан фоторепортера Јаровслава Папа трајао је 78 дана, а у реалности је између две фотографије бежао од ракета. Теже му је падало оно што су осећали сви под НАТО бомбама.
"Немоћ. Једноставно, када видиш да си немоћан било шта да промениш. Једноставно то тако мора. Неко је зацртао, нека јача сила. Да то тако мора бити. Теби само остаје да гледаш и да саосећаш и да трпиш последице бомбардовања", прича Јарослав Пап.
Чак 12 пута Новосађани су немоћно гледали како НАТО руши симбол града. Рушење су гледали и они коју су га градили.
"Када је он отишао на кров и видео како су га бомбардовали, он се онесвестио. Једва сам га спасла од тога. Знате, када нешто радите, онда вам је жао да неко руши", прича супруга једног од градитеља моста.
Пре тога, срушени су Мост слободе. Олег Насов погинуо је док је прелазио Варадински мост.
Након рушења сва три моста једина веза између сремске и бачке стране била је скела са великим гужвама.
Чекало се сатима, а када би се огласиле сирене, престајала је са радом, када су многи одустајали од планова за тај дан, а други су због обавеза, морали да чекају да ваздушна опасност прође.
"Људи су били уплашенији. Неки страх је ушао у те људе, преплашени. Све у свему и даље су били борци и даље су ишли на посао", прича Милан Грче.
Многи под бомбама, попут радника Рафинерије, која је погођена чак 157 пута.
"То је било језиво. Чак су морали да трче да бензин препумпавају из једног у други резервоар. И од тог бомбардовања причају да су чак падали са кревета", сећа се радник Рафинерије Бошко Медић.
Милан Бајић страдао је на кућном прагу поред Рафинерије, одакле је свакодневно црни дим град чинио још мрачнијим, а Новосађани су се плашили шта удишу.
"Град је био пун дима. Оног моторног јер је пукло по Рафинерији. То је био дим, то није могло да се дише. И онда сам рекао, то ваљда проради инат, неки бес или немоћ у човеку. Па да сам имао било какву бомбу и ону атомску, ваљда би пуцао на те авионе", каже Душан Тодоровић.
Стотине грађана повређено је када би ракета промашила циљ. Када је бомба пала у стамбено насеље Детелинара и срушила две зграде, повређено је 40 Новосађана.
"И тај назив. То још више људе погађа. Какав Милосрдни анђео? То је далеко од тога. Људи су страдали. Људи који су невини", сматра Милан Грче.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар