Како је Јутарњи програм РТС-а функционисао током бомбардовања

Сирена за ваздушну опасност грађане је упозоравала да оду у склоништа, за запослене у телевизији имала је другачије значење. Тада је њихов посао почињао.

"Радили смо сваку ноћ бомбардовања од поноћи, јер су бомбардовања и била ноћу. Радили смо целу ноћ да бисмо припремили извештаје за Јутарњи програм", прича тадашњи одговорни уредник Јутарњег програма Душан Убовић.

Радни дани у ратним условима, налик један другом. Разликовали су се погођени објекти и места снимања. Страх и опасност били су константни.

Ипак, и тада је у програму било места за лепше вести. Новинарка и уредница Јутарњег програма 1999. године Душица Тасић памти репортажу о баштама са поврћем на Бањици, које су грађани обрађивали и под сиренама.

"Војска је била иза ограде, нисмо размишљали. Ухапсили су нас, отели касету. Не да није било лако, било је страшно тешко и надреално. Сви смо се на неки начин борили против страха", навела је Душица Тасић. 

Борба против страха настављена је и у ноћи 23. априла. У два сата после поноћи уживо су емитоване вести. После шест минута појавио се снег на екрану. Телевизија је погођена.

"Те ноћи нас је било 13 у редакцији. Гледали смо вести, припремали извештај. За време вести, у 2.06, појавио се снег на екрану и тек тада се затресло све, неко је рекао – погођени смо, људи су истрчали. Кренуо сам ка месту где се догодио удар, ушли смо у све просторије и викали смо - има ли кога, је ли неко повређен", сећа се Душан Убовић.

Убрзо је стигла вест да је за 16 наших колега тај 23. април био последњи радни дан.

Емитовање програма из Центра "Сава" 

Док су се жртве пребројавале и рушевине рашчишћавале, правио се план о наставку емитовања програма.

"Сви су дошли код Центра ‘Сава‘, тако да је прва емисија била овде у холу код покретних степеница, ту је био сто и столица где сам водио програм", објашњава тадашњи водитељ и уредник Јутарњег програма Владимир Паликућа.

Програм се водио без припремљеног плана, емисије су трајале по неколико сати. Ипак, веома брзо НАТО је открио ново седиште телевизије.

"Већ су се намерачили да гађају. Алијанса је открила седиште у Центру 'Сава' и стизале су нам вести да ће и овде бомбардовати. Било је хитно потребно да се пронађе трећа локација", каже Паликућа.

Забележено камером 

Редакције Јутарњег и Информативног програма неколико месеци реализовале су програм у стану у Француској улици. Њихов рад забележио је тадашњи сниматељ и фото-репортер РТС-а Бранко Пелиновић.

"Ту је био и студио и шминка, сви су долазили на посао и баш се радило ударнички то време, направио сам негде око 1.000 фотографија црно-белих", рекао је Пелиновић.

Снимке и то у боји свакодневно је слала и екипа која је све време бомбардовања била на Косову и Метохији. Сниматељ Томислав Магочи памти сваки дан. Потресније од урезаних слика убијених људи и избегавања мина било је оно што је радио док бомбе нису падале. На свој начин помагао је војницима.

"Нису могли да се спусте до града да јаве да су живи, давали су ми бројеве телефона да јављам родитељима да су живи. Било је јако тешко, прошао сам свашта али шта да се ради", рекао је Магочи.

Да се не заборави.

Тачно месец дана од почетка бомбардовања СРЈ, бомба је погодила и зграду Радио-телевизије Србије. Данас о бомбардовању знамо много тога, али ни две деценије касније нема одговора на питање "зашто?".