Како покренути немачку привреду – претоварено возило са закоченим точковима

Немачкој економији протекле три године није ишло добро. Привредни раст је био готово непостојећи. У енергетском интензивним индустријама читави делови производње су угашени. На међународном тржишту немачке фирме су све мање конкурентне, а извоз је додатно опао.

Брз опоравак немачке привреде није на видику. То произилази из тзв. заједничке дијагнозе коју водећи економски институти израђују сваког пролећа и јесени. Шест економиста из Немачке и Аустрије представило ју је у Берлину: за текућу годину предвиђају раст бруто домаћег производа (БДП), дакле економске снаге, од свега 0,1 одсто. За 2026. предвиђа се повећање од 1,3 процента.

Ионако лоше стање немачке привреде додатно је погоршано царинама које је увео амерички председник Доналд Трамп и економском несигурношћу која из тога произилази. Само царине на увоз алуминијума, челика и возила из САД могле би да успоре раст БДП-а за 0,1 процентни поен годишње.

Додатне царине према ЕУ Трамп је додуше замрзнуо на 90 дана. Али ако ступе на снагу, негативни ефекти могли би се удвостручити, израчунали су истраживачи.

Шта доноси задуживање државе?

То је све само не добра полазна тачка за нову владу. Конзервативне партије ЦДУ и ЦСУ и социјалдемократска СПД управо су се договориле око коалиционог споразума. Један од централних циљева: поново покренути привреду.

У томе би требало да помогне већи фискални простор за задуживање државе. Када је реч о одбрани, практично више нема ограничења.

За климу и инфраструктуру у наредних 12 година биће доступно додатних 500 милијарди евра из кредита.

Економисти упозоравају да се тим средствима мора располагати пажљиво. У индустрији наоружања и нискоградњи, на пример, књиге поруџбина су већ пуне. Ако дође још наруџбина, то би пре свега изазвало раст цена и додатно подстакло инфлацију.

До сада је у немачком Уставу загарантована "кочница за задуживање" дозвољавала задужење државе у износу до највише 0,35 одсто БДП-а. Нови фискални простор повећава ову квоту на 3,7 одсто.

"То је значајан пораст", констатује стручњак за економију Торстен Шмит. Његов колега Штефан Котс упозорава на опасности које из тога произилазе.

За кредите морају да се плаћају камате. До 2037. немачки државни дуг би могао толико да порасте да би сви дозвољени кредити морали да се троше искључиво на отплату камата.

"Веће задуживање не отклања проблем ограничених ресурса, већ само одлаже сукобе око расподеле. Тиме се сужава маневарски простор будућим политичарима", каже Котс.

Највећи проблем: демографија

Зато је важно решавати структурне проблеме Немачке: старење становништва, све мањи број радне снаге, високи социјални издаци, преобимна бирократија.

Све то дугорочно смањује економску снагу земље, јер мањи број људи производи мање, док трошкови непрестано расту.

Котс упоређује немачку привреду са "претовареним возилом са закоченим точковима". Такво возило може се накратко убрзати ако се "државном потрошњом јаче притисне гас. Али на дуже стазе мотор то не може да издржи". Да би Немачка поново добила више привредне динамике, потребне су јој, како каже Котс, "снажне поправке".

Како друштво стари, мора се исплаћивати више пензија, а трошкови за здравство и негу расту. Те трошкове морају да покривају запослени и предузећа. У Немачкој обе стране заједно плаћају доприносе који иду у социјалне фондове.

То не може да се настави на овакав начин, наводи се у пролећној прогнози. Систем социјалног осигурања мора се прилагодити демографским променама.

Али управо ту СПД има највише потешкоћа. Та партија жели да одржи садашњи ниво пензија и генерално је против смањења државних социјалних издатака. Пошто није постигнут договор између Уније (ЦДУ/ЦСУ) и СПД-а, одлучено је да се најпре формирају радне групе.

Истраживач Котс то критикује као "куповину времена". Јасно је, каже он, шта треба учинити – и то мора да се уради брзо. "Сада је потребан један снажан замах у земљи. Што се дуже одуговлачи, што се више рупа крпи субвенцијама, то је ова земља мање атрактивна као локација".

Мање папира у фасциклама

Немачка се гуши у бирократији. Дуготрајни поступци планирања и одобравања продужавају реализацију грађевинских пројеката, а предузећа имају огромне обавезе документовања и доказивања.

Због тога економисти сматрају да новац из новог великог пакета - уопште ни не може бити тако брзо потрошен.

"То значи да се ове године од тих средстава готово ништа неће искористити, док ће тек наредне године бити доступно око 24 милијарде евра", каже истраживач Шмит.

Институт Ифо процењује да бирократија годишње кошта немачку привреду око 150 милијарди евра. У коалиционом споразуму ЦДУ, ЦСУ и СПД су се обавезали да те трошкове смање за четвртину тако што ће се разбистрити шума прописа и закона.

Економисти поздрављају ову намеру.

"Лако је израчунати колико ће се мање папира слагати по фасциклама, а новац ће уместо тога одлазити у производњу роба и услуга", констатује Тимо Волмерсхојзер из минхенског Ифо института за економска истраживања.

Вештачка интелигенција

Помоћ би могли да пруже и већа дигитализација и употреба вештачке интелигенције. Ови појмови се више пута помињу у коалиционом споразуму.

"Уколико се заиста брзо спроведу, те мере би могле у наредним годинама да повећају наш потенцијални привредни раст и стопу технолошког напретка", каже Волмерсхојзер.

За то би, међутим, требало издвојити и више средстава за истраживање и развој – а посебно за образовање, додаје Торстен Шмит.

"Мора се стварати ново знање и умети га применити у производњи. Потребно је поднети више пријава за патенте". У том погледу, наводи Шмит, коалициони споразум није нарочито амбициозан, осим када је реч о планираној подршци стартап предузећима.

И на крају: економски стручњаци у коалиционом споразуму виде "читав низ добрих идеја". Али, с обзиром на стање немачке привреде, то није довољно.

"Пуко испуњавање ставки из коалиционог споразума неће бити довољно", упозорава Штефан Котс .