Хоризонт: 3, 2, 1... Делиријум

Медији, као трендсетери идеја, благонаклони су према њима, јер дроге потхрањују владајући став глобалног животног стила: конзумеризам сада и овде, као важан квалитет живота.

Последице које дрога оставља на психо-соматику појединца, али и читавог друштва, дошле су до границе када би ваљало да се запитамо као врста: да ли ми уопште афирмишемо живот, или је кокетирање са смрћу одсуство дубље свести у нама самима?

Због распрострањености које су опијати заузели данас у свакодневном животу британских држављана, група научника, у последње две године, испитује двадесет најопаснијих врста дрога у земљи не би ли направила први, научно проверен списак дрога, поређаних по штетности: које су најопасније за физичко, а које за метално здравље човека, због чега, и коликог су узеле маха у британској популацији.

Тако, болнице прихватају све више корисника марихуане због менталних проблема. Наставља се расправа да ли употреба марихуане може да изазове шизофренију, али је већ сасвим извесно да може да изазове акутну психозу.

Друга широко распрострањена дрога, екстази, оставља последице на човеков физиолошки систем и врло брзо га, због дехидрације организма, уводи у смрт. Кокаин је постао незаобилазан ослонац у пословању великих корпорација света, стога га зову и менаџерска дрога. Иако даје велики осећај сигурности и моћи, његове последице су, пак, после одређеног броја година узимања, отказивање виталних функција организма.

А, цигарете, алкохол, о њима већина и не мисли као болести која лако може да их савлада, јер ове дроге су, као супститут многим потребама и краткотрајно задовољство, још увек легално средство у индивидуалним покушајима преживљавања и тражења смисла.