Читај ми!

Образовно огледало: Ото Бихаљи Мерин, други део: Легат

"Станујем преко пута станице, што није случајно, волим станице, волим кретање, ритмове возова, волим да не морам увек исте године да идем у ферије у исту кућу, да идем увек напред и да тражим и нађем, вероватно не све што тражим, али ипак део онога што сам хтео да остварим."

Други део емисије о једном од највећих југословенских интелектуалаца прати живот и рад Ота Бихаљија Мерина након ратних година које је провео у немачким логорима. Упркос могућности да оде у Америку, он се 1945. враћа у Југославију. До краја живота, 1993. године, живи у Немањиној 3.

У стану, у коме се данас налази Салон Ото Бихаљи Мерин, посетиоци могу да виде његове личне предмете, преписку и богату збирку рукописне грађе.

Какву атмосферу и дух чува простор у коме је живео готово 50 година? Колико је важна Лиза Бихаљи у Отовом животу? Шта је значио његов став "Морао сам бити присутан"? Због чега је наивна уметност била битна у Отовом раду? Какве су биле последице његових ставова и како се носио са критичким отпорима? Због чега је волео Шпанију, Пикаса и Гоју?

О овим темама говори историчарка уметности др Ивана Башичевић Антић, директорка Музеја наивне и маргиналне уметности од 2021. до 2026. године.

Урадник и аутор емисије: Невена Милић