Читај ми!

Добро је, добро је знати...

У новој 2026. години и даље сваке суботе истраживаћемо колики је домет науке и могу ли више да се примене научна сазнања. Прву емисију серијала "Добро је, добро је знати..." у овој години почињемо разговорим са проф. др Љиљаном Букарицом о научним сазнањима која би, реално очекивано, требало да предстваљају извесну будућност у медицини.

Технологије које су некада биле у сфери научне фантастике сада постају део свакодневне клиничке праксе. Да ли ћемо са општег става "један лек за све" морати да пређемо на високо персонализован приступ, можда подржан вештачком интелигенцијом и генетиком или ћемо морати да се вратимо на неке степенице које смо у прошлости прескочили? Колико брзо долазе нови онколошки лекови, нов притуп у лечењу масноћа у крви? Да ли ћемо се успешно изборити са болестима које су у замаху а има ли нешто старо што нам се враћа? Шта даје наду у победу над антимикробним резистенцијом и упорним инфекцијама? Како је ФДА у Америци одобрио један облик фолинске киселине као лек за неуроразвојне поремећаје и аутизам, да ли ће и кад, код нас та сазнања постати део клиничке праксе?

Наша гошћа Љиљана Гојковић Букарица је клинички фармаколог и универзитетски профессор. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду,  магистар кардиологије постала 1992, доктор медицинских наука из области кардиоваскуларне фармакологије 1995. Као стипендиста Хумболтове фондације, 2001. и 2002. провела на Институту за молекуларну фармакологију Медицинског факултета у Тибингену, где је овладала методама целуларне електрофизиологије калијумових канала. У редовног професора изабрана је 2008. године.

Уз помоћ Хумболтове фондације и Министарства науке Републике Србије, формирала је нову Лабораторију за ћелијску електрофизиологију на Институту за фармакологију Медицинског факултета у Београду. На Макс Планк Институту за експерименталну медицину је провела 2018. и 2019. годину, као носилац билатерарног пројекта. Оснивач и председник је програмског савета нових докторских студија на Медицинском факултету под називом "Медицинска фармакологија". Испитује и развој нових лекова и дијететских производа из комине грожђа и црвених вина са високим садржајем резвератрола. Као клинички фармаколог бави се болничким инфекцијама. Добитник је донације у опреми Хумболтове фондације (2002) и награде Министарства науке Србије (2003). Била је носилац иностраног пројекта Хумболтове фондације (2001-2002, 2017-2018) и ДААД фондације (2011). Има интензивну међународну сарадњу са Медицинским факултетом у Тибингену и Гетингену и предавач је по позиву на Факултету традиционалне медицине Универзитета у Пекингу. Потписала је уговор о намерама са Иновационим центром Кине за развој дијететских и козметичких производа из комине органских црвених вина. Члан је Одбора за кардиоваскуларну патологију академика Владимира Кањуха у САНУ. Један је од писаца Српске енциклопедије. Током ковид пандемије била је активно ангазована у РФЗО у процесу снадбеванња лекова и за тај рад је добила и плакету Медицинског факултета у Београду.

Уредник серијала  је Маријана Вук Мрђа, монтажери Слободан Бајкић и Ненад Џодић, редитељ Драгица Гачић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом