Временска капсула: Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији - Задужбине Скопске Црне Горе, 1. део

Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма, премијерно приказује емисију Задужбине Скопске Црне Горе, 1. део, у оквиру документарног серијала Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији.

На јужним обронцима Скопске Црне Горе, 15 километара удаљено од Скопља, налази се село Кучевиште у коме од давнина живе аутохтони Срби. Око Кучевишта су раштркана насеља Побужје, Бањане, Горњане, Љубанци, Чучер... У њима Срби Горштаци од памтивека чине већинско становништво и с поносом чувају своје корене и језик, богату традицију и древне задужбине. Некада је у овом делу Скопске Црне Горе било више стотина средњовековних цркава и манастира, задужбина српских властелина и владара, али је до наших дана сачуван мали број. У Кучевишту се налазе храмови: Богородичина црква, Црква Светог Атанасија "Танаска" и Манастир Светих арханђела, познатији као Кучевишки манастир.

У непознато доба Богородичина црква је добила посвету Вазнесењу Господњем, па је с разлогом зову и Црквом Светог Спаса. У 16. веку, за време Османлија, на њеном спрату је изграђена скривена црква у цркви, мала капела посвећена Светом Николи. Богородичина црква је скромне архитектуре. Њен првобитни облик је измењен надзиђивањем горњег дела храма и изградњом припрате. Нема поузданих података о уметницима који су првобитно осликали Богородичин храм, али се сматра да је живописање главне цркве завршено до 1331. године, током владавине Стефана Дечанског. У периоду између 1332. и 1337. године изграђена је и фрескоосликана и припрата.

Сачувани подаци и ктиторски натписи доводе до закључка да је ктиторка цркве Марена, приказана у припрати храма на северном зиду са моделом цркве у својим рукама. Међутим, на супротном јужном зиду приказани су ктиторски портрети војвоткиње Владиславе, који је најбоље очуван ктиторски портер, и њеног супруга војводе Дејана. Поред ктиторских, насликани су и владарски портрети цара Душана и царице Јелене који су веома оштећени. Живопис у Богородичиној цркви у Кучевишту је током векова видно оштећен па је црква поново осликана 1874. године. Два пожара, које је црква преживела, оставили су неизбрисив траг: оштећен је живопис и изгорела је трпезарија.

У нетакнутој планинској природи села Кучевишта, налази се Манастир Светих Арханђела, познатији под именом Кучевишки манастир. Донедавно се сматрало да је манастир изграђен у време цара Уроша, негде између Маричке и Косовске битке, међутим, први записи о њему потичу тек из 16. века.

Храм је грађен по узору на светогорске цркве. О живописању храма сведочи натпис над западним улазом у главној цркви, као и натпис о осликавању припрате, над истим вратима са супротне стране на источном зиду. Из првог натписа сазнајемо да је главна црква фрескоосликана 1591. године, а из другог да је припрата осликана током 1630. и 1631. године. Знатно бољи сликари радили су у припрати. У лунети изнад улаза у главну цркву насликан је Арханђел Михаило, ктитор храма. У припрати је и циклус посвећен Арханђелима. Током 19. века Кучевишки манастир је био најпосећенији храм, да би 1912. године остао без монаштва.

Емисија је реализована уз благослов Српске православне цркве и Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и благослов Македонске православне цркве ОА и Архиепископа Охридског и Македонског г. Стефана.

Поред материјала који је екипа РТС-а снимила на терену у Северној Македонији, за реализацију емисије коришћен је архивски материјал, форографије и цртежи из Фотодокументације Народног музеја Србије, као и фотографије др Бојана Поповића, проф.др Татјане Стародубцев, зографа Зорана Јовановића, проф. др Светлане Смолчић Макуљевић.

Духовне песме Светог Владике Николаја Велимировића и Исаије Србина у извођењу вокалне солисткиње Јоване Бараксадић.

Народне игре "Ситна лиса" Насока за традиционална музика и игра "Скопско поступано" Оркестар Пеца Атанасовски, у извођењу КУД "Вук Караџић" из Кучевишта.

У улози монаха је Милош Миловановић.

Одабране цитате из књиге Станислава Кракова Кроз земљу наших краљева и царева, Жарка Татића Трагом велике прошлости, Милутина Станчића Записи из Македоније, читао Драган Вучелић.

Аутор и уредник серијала: Светлана Илић

Сценаристи: Светлана Илић, др Бојан Поповић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Главни организатор: Милош Миловановић

Стручни консултант: др Бојан Поповић

Стручни сарадник на терену: Богољуб Нинић

Арт директор и дизајнер серијала: Драган Буловић

Сценограф: Снежана Поповић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Музички уредник: Ана Кулић

Дрон оператери: Јаков Огненовски, Дејан Петковски, Марјан Огненовски

Сниматељ звука: Дамјан Попадић