Лични космос: Мала и велика историја - зима књижевности

У емисији Лични космос, Владислав Бајац, писац и Главни уредник издавачке куће “Геопоетика” говори управо како је настала синтагма “мале историје” и овом, новом жанру који већ залази у белетристику. “Геопоетика” је тада објавила преводе књига Петера Енглунда, шведског историчара, писца, члана Шведске академије. Међу његовим најновијим књигама су и “Снови свирепих ноћи – Новембар 1942, Интимна историја прекретнице Другог светског рата”. Оваквим књигама, аутори – историчари, надограђују историју. Поред стручности, они поседују широка интересовања и несумњиви књижевни таленат.

Проф. Милан Ристовић, историчар, писац, уредник Енглундове књиге, један од оснивача “Геопоетике”, аутор је петнаест научних монографија. Проф. Ристовић описује како је, бавећи се историјом Југоисточне Европе 20. века, наилазио на документа, трагове егзистенција анонимних људи у турбулентним временима. У својој књизи “Утишани гласови, Из историје обичних људи”, Милан Ристовић коначно даје глас и права имена онима за које није било простора у званичној историји. Користећи бирократску збрку: молбе, жалбе, истекле пасоше, списак ствари из кофера, аутор исписује њихове микроисторије. Бегунци, чиновници, кафеџије, емигранти, шпијуни, заробљеници, самоубице, пилоти нестали у акцији, били они жртве или џелати, отварају основна егзистенцијалистичка питања.

У другом делу емисије, о “великој” историји и књизи “Фебруар 33, Зима књижевности” говори Јасна Новаков Сибиновић, извршна уредница “Геопоетике”. Аутор, Уве Витшток, немачки књижевник и новинар, користио је документа, писма и дневнике немачких уметника који су се првог месеца Хитлерове диктатуре, фебруара 1933, налазили у Берлину. У центру збивања су писци породице Ман, Томас Ман нобеловац, као и његови брат и син, Хајнрих и Клаус, али и други уметници. Ломача за књиге, Гебелсова цензура, прогони, малтретирање публике на пројекцијама филма “На Западу ништа ново”, претње, личне дилеме и страх, само су неки од описаних догађаја. Због извођења Брехтових драма, управник позоришта, Густав Хартунг, нашао се на мети нациста. Штитећи своје глумце, као и саму институцију позоришта, Хартунг се заувек сврстао међу оне који су се личном храброшћу и солидарношћу супротстављали злу.

Уредник: Мирјана Бјелогрлић, сниматељ Иван Димитријевић, графички дизајнер Драган Буловић, колор корекција Драшко Пејановић, дизајнер звука Драгана Робертсон, монтажер Мирослав Николов, редитељ Ивана Стивенс.